Breadcrumbs


Улогуј се




Литерарни радови

ЛАЖНЕ ВРЕДНОСТИ И ШТА С ТИМ

Седим и размишљам, ако мислите да размишљам о томе које ћу ципеле купити и да ли ће се свидети Милици, не, не размишљем о томе. Заправо размишљам о данашњем свету и како се снаћи у овој збрци туђих мишљења и осуда.

         Ако ми кажете да никада нисте осудили неку особу само по ставу или изгледу, нећу вам поверовати, мислим дефинитивно вам нећу рећи у лице да знам да изигравате лажну финоћу, али не верујем вам. Да ли уопште треба веровати икоме? Холден каже да су сви фолиранти и слажем се са њим, не у потпуности, али већина јесте. Сад вас вероватно интересује због чега имам такво мишљење. Мислим да је већина исфолирана јер је данашње друштво подметнуло маркирану гардеробу, неку чудну музику у којој се чак ни не разуме текст и још много таквих глупости.

Не, не нисте ме разумели...Носим ја маркирану одећу, али вам не турам под нос патике или тренерку да бисте што боље видели како као имам пара. Пустим и ја некад ту музику, али то сви слушају- јер сви то слушају.

        Ако вам се свиђа маркирана одећа носите је, ако вам се свиђа таква музика слушајте је, само никада немојте да радите нешто да би вас други прихватили или да би се њима свидело.

                               Ана Џелебџић 8-1

................................................................................................................................................

            Лажне вредности у роману ,,Ловац у житу“ и у данашњем свету                                                        

У двадесет првом веку у коме ми живимо, заиста има свега лажног. Лажних пријатеља, лажних школа, лажних диплома, титула па тако и лажних вредности.

Оне су се укорениле у наше друштво као коров у башти код на пример јагода. И колико год га ми чупали или се трудили да га ишчупамо, он остаје дубоко у земљи и врати се после два – три дана. Ми смо се навикли на лажне вредности као на оног једног рођака који је дошао само на недељу дана а остао већ три године. Толико смо се навикли да их скоро ни не разликујемо. Свако понашање трпамо под калуп ,,шта ме се тиче“ и ,,није моја ствар“ и настављамо даље са својим ужурбаним животима. Ми, обични људи да, али Холден Колфилд из романа ,,Ловац у житу“ не. Њега то ужасно нервира и иако има само шеснаест година он зна да цени оно право. У наведеној књизи имамо одличне примере тога. Већ на почетку видимо да он девојке не посматра као објекте и трофеје као што његови вршњаци односно цимери раде. Он гледа оно право у њима. Душу, особине, карактер. Он не гледа положај у друштву, новац, титуле као многи одрасли из романа. Не процењује људе по новцу, по положају у друштво, по физичком изгледу. Он их процењује по понашању и карактерним особинама. Мрзи лажне вредности и на неки начин кроз књиге, филмове (али не холивудске) и дружењем са сетром Фебом, покушава да побегне од њих али не успева. То објашњава зашто је велики део романа издепримиран.

     Мислим да би сви требали да се угледамо на Холдена што се тиче правих и лажних вредности. И иако смо се можда у овоме мору лажних ствари изгубили, требали бисмо да следимо Холденов пример док опет не пронађемо оно право.

                                                                                                                  Ана Мишић, 8-1

...................................................................................................................................

Лажне вредности у роману “Ловац у житу”

Лажне вредности у овом роману су девојке, лажи и новац.

Холденов друг је на пример био са Холденовом бившом девојком само да би други видели да је она са њим,а не зато што је воли. Холдену провод са проститутком не би значио ништа, зато јој је дао десет долара, али није хтео авантуру.Холден је мрзео људе који не цене праве мотиве среће као што су љубав,породица,деца…Чинило му се да већина људи нема И не цени ништа од тога.

Неки људи не знају ништа друго осим преваре.Превара у заједничком послу, женама,новцу…Стредлетер је преварио и Холдена,а Џејн такође. Његов професор га је лагао.Рекао је да има поверења у њега,али ипак је то била лаж. У данашње време је исто тако,пуно превара, лажи,лицемерја, а нигде истине.

Овај свет би требало очистити од лажи и превара да би нам свима било боље.

Иван Ђукетић, 8-1

................................................................................................................

Лажне вредности у роману „Ловац у житу“ и у данашњем времену

Људи користе сваку прилику да буду нешто више од онога што јесу.

На почетку романа Холдену се не свиђа лицемерје школског система. Он после братове смрти много другачије гледа свет и много мрзовољно људе. Холден мрзи лицемере, дволичне људе,тј. људе који раде оно што не воле само да би били виђени и познати. У роману прича како његов отац има много новца, како је адвокат, али он тај посао заиста и не воли. Њему те паре ништа не значе и не жели да крене очевим стопама.Такодје његов брат Д.Б. који је писац у Холивуду, успео је, богат је, али то Холдена нервира јер он то ради само због славе.Данас ће људи урадити све да би убедили друге да су нешто посебно,чак и говоре оно што не мисле о другима тј. дволични су. Воле да буду у предности у односу на остале и то често истичу, а чине то да би произвели дивљење.

У данашње време се не може избећи одређено претварање и лицемерје других где год се појавили.

Милош Антуновић- 8-1

.............................................................................................................................

ИСТИНЕ И ЛАЖИ...

Када причам са људима често се питам да ли су искрени, да ли је истина оно што говоре и да ли су стварно особе каквима се представљају.

Лицемерје и дволичност- две најгоре и најчешће особине код људи. Свако од нас их има, али зависи у којој мери. Када се људи превише лицемерни они виде само себе, брига их за друге, за њихова осећања. Још је горе када се такве особе праве да су добре и да им је стало. Сви људи лажу. Лажу да су добро, лажу да су срећни, лажу да брину за нешто. Али сви смо се толико навикли на то да ни не примећујемо то и махинално лажемо. Зашто је то учестало вековима уназад? Зашто људи имају потребу да се одвајају и гледају само себе? Као и у роману ,,Ловац у житу“, Холден стално трага за правим и чистим особинама код људи. Његова девојка Џејн је пристала да буде са лицемерним Стредлетером и ако је он њу гледао само као трофеј, ништа више од тога. Његов наставник енглеског је деловао као добра особа, али на крају се испоставило да ни његови мотиви нису чисти. И ако је овај роман написан пре скоро седамдесет година ствари се нису промениле.

Надам се да ће се људи након одређеног времена променити на боље и схватити да смо ми само пролазници на овом Свету и нећемо овде остати заувек, али макар треба да будемо права верзија себе и да га заиста проживимо са осталима, а не сами.

Маша Праштало 8-1

                         ПОРОДИЦА У РОМАНУ „АГИ И ЕМА“ И У МОМ ЖИВОТУ

Роман „Аги и Ема“ је поучан и много ствари можемо научити из њега. Главна тема је пријатељство између усамљеног дечака и шашаве старице.

Главни лик у књизи је дечак Аги. Он је јако усамљен зато што његови родитељи пуно раде и не обраћају пажњу на њега. И када су слободни не проведу време са њим. Аги је јединац. Често се селе због његових родитеља, па он нема времена да стекне пријатеље. Осим родитеља, Аги има и ујака који исто не обраћа пажњу на дечака. Агијева највећа срећа је што има Ему за пријатељицу.

Мој живот се по свему разликује од Агијевог. Моја породица је петочлана. Имам старијег брата и млађу сестру. Лепо се слажемо, мада се понекад посвађамо. Никада нисам усамљена. Наши родитељи иако раде издвоје слободно време за нас. Највише времена проводимо сви заједно у шетњи и дружењу са пријатељима и многобројном родбином.

            Срећна сам што имам велику и сложну породицу. Сматрам да ниједно дете не би требало да буде усамљено као Аги и да сви родитељи треба да издвоје што више времена и да га проведу са својим дететом.

                                                                                                            Јана Колар V/3

МОЈЕ ОДЕЉЕЊЕ

Верујем да сваки ђак мисли да је његово одељење најбоље, заправо, и ја тако мислим. Тек
сада, у петом разреду, када су нас измешали, схватам вредност једног одељења.
Од првог до четвртог разреда дешавале су се многе сјајне ствари. Били смо немирно, али
одано одељење. Свакако је било и кажњавања и награђивања. Учитељица је увек говорила да
смо сви много напредовали. Мој разред се састоји од спортиста, музичара, истраживача и
уметника. Спортисти су најчешће дечаци, али и ми, девојчице, често се придружимо. Музичари
су многобројни, а међу њима сам и ја. Истраживачи су, такође, широк скуп. У ствари, свако
дете у мом одељењу има истраживачки дух. Уметници су код нас љубитељи ликовног. Свакако
не можемо сви да волимо све. То нас и чини посебним. До сада смо ишли на екскурзије на
Рокин салаш, на Царску бару, у Вршац и у Сремску Митровицу. Моји омиљени предмети од
првог до четвртог разреда су били српски језик и природа и друштво. Учитељица нас је често
водила у позориште и музеје. Мени омиљена представа коју смо гледали је „ Три мускетара“.
Сваке године смо добијали нове ученике. У првом разреду је дошла Теодора, у другом, чак из
Пирота, Радован, у трећем Алекса, а у четвртом близнакиње Маја и Емилија и дечак Михајло.
Сви су се јако брзо уклопили па сада имам осећај као да никада и нису били нови.
У сваком погледу сам поносна на своје старо одељење, а верујем да ће исти случај бити и у
новом одељењу.
Јелена Поповић, 5-3

Музика

У данашње време људи теже разазнају праве квалитете музике. Није им битно о чему је песма, битно је само да је популарна и да се такве сличне слушају у друштву. Данашње песме су без ритма и текстови немају нарочиту поенту или тему. Сада се само гледа колико је песма гласна и брза. Разумем да се укуси разликују и да се мени не свиђа иста врста музике као неким мојим вршњацима, али не могу да верујем да деведесет пет посто данашње омладине слуша турбо фолк. По мом мишљењу , просто је немогуће да се свима свиђају песме које звуче као да их пева робот. Искрено не волим такве песме, јер мислим да се не може одредити права вредност гласа. Музика је нешто што би требало истински да опусти човека, зато је треба одабрати искрено.

Тијана Андрић, 8-3

..................................................................................................................................................

РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИ

Где су границе пристојног понашања учесника у ријалити програмима?! Тамо где многим људима ни на крај памети не би било да се тако понашају.

Као пример можемо навести данашње ријалитије који се приказују у ударним терминима на многим телевизијским каналима. То су: Фарма, Задруга, Велики брат итд. Учесници у тим програмима једни друге понижавају, вређају и исмејавају. Неки од њих се веома примитивно понашају. Једном сам на кратко видео невероватно ружно понашање неких момака и девојака које је за сваку осуду. Родитељи су ми објаснили да су ти програми недолични и да лоше утичу на младе. У једном моменту нисам могао да верујем у ово што гледам!!! Сви учесници ријалитија су вриштали, бацали се по поду, вређали се. Моментално сам пребацио канал и гледао спорт. Мене је све то страшно узнемирило и изнервирало. Шта се десило са људским достојанством, и не лепим, него нормалним понашањем? Нисам могао да верујем да је тако нешто уопште могуће!

Закључујем да су границе понашања неких људи на тако ниском нивоу и заслужују сваку осуду. Сматрам да узрок таквог понашања долази из куће.

Владимир Кључик 8-1

...............................................................................................

ГЛУМА

Живот је као лепеза чудесних дана,догађаја - мноштво талената ,љубави , које испуњавају меко срце... Пронаћи себе , свој таленат , жељу и унутрашњу лепоту најважнија је грана живота коју треба трудом и радом неговати...

Глума је моја велика љубав ! Она је лепша страна мене ... Мали свет у чији се загрљај увек сакријем и у вртовима њене лепоте играм плес њеног   савршенства и божанствености... Позориште , магија која се у њему ствара! Та чиста , прелепа истина, и неки нови , страни живот у који одлутамо, чини нас испуњеним , а испреплетена осећања која тумачимо лекције су живота , стварности.. Филм је историјски запис глуме , који остаје заувек, као њена најлепша успомена ... Глуму чине многи великани , моји велики узори као што су: Мирјана Карановић , Небојша Глоговац , Жарко Лаушевић , Милена Дравић , Тамара Алексић , Халит Ергенч чијем раду и небеској игри одајем велико поштовање !

Глума је прелеп посао , искрена љубав , која се мора волети да би била жива !

Мина Мичић, 8-3

.............................................................................................................................

ПЛАСТИЧНА ХИРУРГИЈА

Сви људи имају различито схватање света и живота. Свачије мишљење треба поштовати и ценити.

Силикони су веома шкакљива тема и о њима се не прича много у јавности. Жене углавном нису задовољне својим физичким изгледом и желе да га промене. Често ни не знају шта стављају у своје тело и касније задобију последице због тога. Све жене желе да имају велике груди и стално пате због тога. Често док шетам Суботицом приметим девојке које иду још увек у средњу школу, а не могу да затворе уста. Пластична хирургија је веома добра и корисна ствар у одређеним границама . Познајем жене које су клемпаве, имају крив нос или имају неке велике младеже. У таквим случајевима хируршке интервенције су скроз у реду.

Читала сам неке статистике које кажу да чак 80% жена у Србији жели да угради силиконе, али само 55% има услове да их уграде. Од 55% жена чак 40% иде на корекцију груди. Лекари кажу да су женама груди важне из психолошких разлога који су повезани са самопоуздањем. У Србији се потроши више од 10.000 еура на уграђивање силикона и хируршке операције. Сви мисле да су то безазлене операције, али то је ипак интервенција на којој се даје анестезија и жене не могу да знају шта их чека, јер се у њих ипак уграђује страно тело. Много пута сам чула да су прелепе девојке умрле због великих уста или груди. На себи све можемо променити, од дужине косе, до дужине трепавица, али не треба радити ствари опасне по живот. Природна лепота је најлепша и не треба стварати себи било какве комплексе.

Физички изглед није пресудан и није вредан ничијег живота. Сви треба да будемо различити на овом свету јер би он у супротном био монотон. Волим себе онакву каква јесам и никада се не бих мењала.

Дуња Мамула VIII/1

.....................................................................................................................................

МУЗИКА

Једна од ствари која је мени веома битна у животу је музика. Њом можемо толико много ствари да кажемо и објаснимо да није ни битно на ком је језику.

Музика је свуда око нас и скоро сви стално нешто певушимо, али некад није ни текст битан да бисмо пренели своја осећања, некад је и мелодија сасвим довољна. Можемо да свирамо разне инструменте да бисмо се доказали, али исто тако стварамо неки ритам и мелодију кад смо нервозни и куцкамо по столу. Наравно, постоји и лоша страна, као кад вам се нека песма заглави у глави или она најиритантнија ствар када вас неко убеђује да је песма добра зато што је заразна, али и болести су заразне па не значи да су добре и да нам се свиђају...Некада друге процењујемо по њиховом музичком укусу, али кад се уклони језичка баријера све су те песме исте са истим ритмом и истом врстом текста. Чак се и у цркви увек нешто чује, на рођенданима, сахранама, кад погледамо око себе на улици барем једна особа слуша нешто, некоме звони телефон или се чује радио из аута на семафору..

Музику треба да ценимо јер некад нисмо ни свесни колико је битна. На пример кад се нађемо у моменту где влада чудна тишина у којој не знамо шта ће се десити, само се сетим да у филмовима није тако, јер имамо музику у позадини која нам заправо показује расположење и стање неке ситуације.

Луна Ивковић 8-3

 

 

NA OBALI MORA


Sedeći na obali mora, pogledom sam pratila galebove koji kruže iznad
moje glave.
Spor, topao vetar je prolazio kroz plažu, kojoj nema kraja. Sunce polako
zaranja u more, dok svojim svetlim zracima probija bele oblake. Talasi,
sudaraju se jedan o drugi i nasukavaju na sitni, žuti pesak, po kojem deca
trče i ostavljaju tragove svojih stopala. Ljudi se polako spremaju da odu sa
plaže. Mali rakovi se sklanjaju po velikim, sivim stenama. U daljini, delfini
iskaču iz bistrog, plavog mora, a turisti im se dive.
Polako svi odlaze sa plaže, nema jedriličara, nema povika i prskanja,
nema buke. Sve je tiho. Vazduh miriše na morsku travu, na ribarsku mrežu
ostavljenu na molu.
Sunce je zašlo, a srebrni Mesec i mnoštvo zvezda su preplavili tamno,
plavo nebo.
Ana Milodanović,5-1