Breadcrumbs


Login Form


Radovi učenika

Radovi Ucenika

Tematski dan sa prvacima 2018.g.

U sklopu projektne nastave u I3 odeljenju organizovan je tematski dan pod nazivom "Moja novogodišnja jelka". Ovo je bila prva, od planirane tri radionice, koja je održana uz prisustvo roditelja.

Održani su časovi srpskog jezika i matematike, a zatim i čas likovne kulture na kojem su učenici uz pomoć roditelja izradili jelke od pirinča i ukrasili ih. Sledeći tematski dan planiramo za otprilike tri nedelje, a zatim i veliku kreativnu novogodišnju radionicu, kao krunu projekta, krajem prvog polugodišta.

 

 

Pismeni radovi učenika 2018.g.

 

Моји планови за летњи распуст

Седим наслоњена на сто и размишљам. У глави су ми разни планови за летњи распуст.

Наравно, сви највише волимо море, тако да су ми у глави разне слике лепих плажа у различитим државама. Изабрала сам своје омиљено острво, Лефкаду.

Соба ми је мало неуредна. Осећам мирис мојих љигаваца. На своју листу планова уписујем и спремање собе. Једва чекам летњи распуст, али знам да ће ми школа недостајати. Размишљала сам о томе да на сваких недељу дана излазим у парк и истражујем. Дечја граја привлачи ме да изађем на улицу и да се играм. Узимам пенкало и записујем све то у свеску за планове. Заборавила сам најважнију ствар – дружење са својом породицом! Купићу друштвене игре и заједно са мамом, татом и сестром ћу их играти.

Свако наредно звоно у школи све ми више мирише на летњи распуст. Волела бих да се ови планови остваре и покушаћу да смислим још пуно нових, јер машта може свашта.

Таша Бабић, 5/3

 

 

Мој пети разред

Пети разред је за ђаке збуњујућ и чудан. Одлази се од учитељице, упознају се нови предмети и наставници. За мене је пети разред незабораван због тога што сам га завршила у Суботици.

Прве четири године свог основног образовања завршила сам у Нишу, свом родном граду. Због пословног премештаја мојих родитеља, 5. разред је требало да завршим у потпуно новом граду и школи, у Суботици. Када сам први пут чула ту вест, мислила сам да је то само шала и нисам веровала. Када се приближио први септембар, схватила сам да је то истина и била сам много тужна. Мислила сам да тамо никада нећу наћи друштво и добре пријатеље, али када сам кренула у нову школу све се променило. Требало ми је месец дана да упознам и запамтим нове другове и другарице. Тада сам почела да се дружим са Софијом и као да сам заборавила на стару школу. Скоро сви наставници су ми се допали, што не могу да кажем и за нове предмете, али сам се лепо снашла.

Упознала сам град, видела сам Војводину и посетила оближњу Мађарску. Како са родитељима, тако сам и са пријатељима из школе обишла бројна места у Србији. Било ми је јако лепо и забавно на тим путовањима. У петом разреду сам много више учила, али се исплатило, јер ћу на крају имати све петице.

Пети разред је за мене једна незаборавна животна лекција, из које сам научила како да се снађем у потпуно новој средини. Научила сам и да предрасуде нису добре и тачне и да не треба судити о некоме ако га ниси упознао.

Лана Марјановић, 5/1

Ukrašen produženi boravak

Vredne ruke učenika  šest odeljenja 1. i 2. razreda su ukrasile učionicu PRODUŽENOG BORAVKA. Poslednji dan 1. polugodišta proveli su uz učiteljicu Branku Klopan odlično raspoloženi, uz muziku i igru. Poruka sa plakata na kojem je Deda Mraz je: svim učenicima, zaposlenima u školi i roditeljima želimo mnogo radosti, zdravlja, uspeha i ljubavi u novoj 2018.god. Đacima naše škole - bezbroj petica u novoj godini.

SREĆNA  Nova godina!

IMG 4b9869f213cf017c36f08cbe26521d1a V IMG 782ba101e4f76c1bddb41b80463a83e3 V

IMG 52e1872bdc968b47befe5105088c775d V IMG 57d4584c65a764c08bcc980b6d98399a V

Literarni radovi

 

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, на конкурсу "Са осмехом у школу", Мреже подршке ИО Града Суботица, у организацији ОШ „ Соња Маринковић“, многи ученици наше школе су се одазвали, а најбољи радови освојили су и награде!Награде су свечано додељене јуче, 5.12.2017. у Градској библиотеци. Прво место освојио је ученик петог разреда, Лазар Веселица, док је награду за 2.место освојила ученица седмог разреда, Гала Савић. Честитамо свим учесницима и желимо још много лепих радова, успеха и награда!

I место                      Са осмехом у школу

Детињство је најлепши део човековог живота, поготово када можеш безбрижно да се играш са другарима и идеш у школу. Нажалост, постоје деца која се роде са инвалидитетом или неким проблемом. Са њима увек треба бити пажљив и хуман.

Већини деци са инвалидитетом је тешко да похађају школу, јер су наше школе углавном за здраву децу. Зато је њима потребна наша помоћ и подршка. Највећи проблем код ове деце је ношење тешких торби и премештање по учионицама. Ученици би требало да се боље организују и да помогну у ношењу ствари. У школама би требало да постоје покретне траке како би оваква деца брже и лакше пролазила кроз ходник. Деци која имају такве проблеме треба помоћ целог разреда. За то је, наравно, потребна добра воља свих нас и много толеранције за децу с таквим проблемима. Треба да их штитимо од злих људи који им се подсмевају и ругају. Имам кума Никшу који је кренуо у први разред, али још не зна да прича. Он има проблем с говором од рођења. Не зна да говори, али зна да пише и разуме дада му неко нешто каже. Када дође код мене, ја му увек покажем или објасним то што га занима. Знам да му је тешко и волео бих да идем са њим у школу како бих му помогао.

Не треба се подсмевати и ругати другачијима од себе. Овакву децу не треба издвајати из друштва, њих треба прихватити онакве какви јесу. Нису они криви што су тако рођени. Треба им пружити руку и рећи им лепу реч. Они ће са осмехом долазити у школу, поготово ако их тамо чека пуно добрих другара.

Лазар Веселица,5.разред

ОШ ,,Иван Горан Ковачић“ Суботица

Наставница: Клара Дулић

-.......................................................................................................................................................................................................

II место                     Справа за срећу

           Машине за прање веша и прање судова, фрижидери и замрзивачи, телефони и телевизори, некада чудесне справе, постале су нераздвојни део наше свакодневице, а справе попут времеплова или телепортера су нешто што ми још замишљамо, прижељкујемо и чекамо дан када ће њихова употреба постати уобичајена.

             Скутери за вожњу по ваздуху, уређај који нас чини невидљивим, роботи за помоћ у кући, љубимци или пријатељи, све су ствари чију реализацију ми жељно ишчекујемо и које би живот учиниле забавнијим и интересантнијим. Међутим, за свет би била много боља и потребнија справа која би решавала све здравствене проблеме. У машину би се унели подаци о некој болести и, после свих хемијских реакција и процеса, праска и бљесака, изашла би таблетица која би лечила све боли, патње, деформитете, ране, таме или тишине. Таква справа би била корисна за све оне који болују или пате, све оне који не знају шта значи трчати или играти се, за оне који и не сањају колико је дивна музика, глас онога ко те воли или цвркут птица, оне који не знају како им изгледа мама. Овај изум би био исто тако чудноват за све породице и пријатеље болесника, а готово и да нема некога чији ближњи нема неки здравствени проблем.

               Мој изум можда није најмаштовитији или најпомпезнији, али би окончао све болове, муке и патње, усрећио многе људе и можда учинио нашу планету мало бољим и праведнијим местом за живот.

Гала Савић, 7-3

ОШ „Иван Горан Ковачић“, Суботица

Наставница: Ивана Митић,

IMG 6721b51bae45f9e636121c763616e2ef V1

31

 

Medjunarodni dan pismenosti

Radovi učenika povodom Međunarodnog dana pismenosti-8.septembra

 

                                       Na slovo, na slovo  m-mržnja

Mržnja je jedna od stvari koja postaje sve češća u našem svetu.

Postajemo skoro pa nesvesni težine te reči. Ali, ipak  smo svi ljudi, različiti, ali na neki način tako isti. Normlano je što smo različiti, to nas čini originalnim. Mržnja je osećanje koje često odrasli iskazuju zbog ljubomore i zavisti. Deca se samo ugledaju na njih. Ljudi mogu da žive i bez mržnje. Mnogi to ne mogu da vide uglavnom jer vide samo sebe. Zemlja se neće zaustaviti ako  izrazimo svoja osećanja. Ako kažemo “Volim te”. Život je kratak. Nema mesta za mržnju i nerviranje oko gluposti. Takve emocije su beskorisne. Neki ljudi moraju malo da se spuste na zemlju.Treba da upravljaju sopstvenim, a ne tuđim životom.

Treba da ispravljamo greške dok još imamo šanse. Zar suština nije u nesavršenosti?

Nađa Katrinka, 6-1

Na Slovo, na slovo…M

                    U našem jeziku ima 30 slova, zatvorim oci i u glavi mi se motaju. Pokušavam da se zaustavim samo na jednom. Neka to bude slovo m.

                    Prva stvar koja mi pada na slovo m jeste matematika. Slušam je, gledam svaki dan u školi. Brojke, brojevi, cifre, znakovi, računanje, sabiranje, oduzimanje, množenje...., ih, mnogo svega i evo, već  me počinje boleti glava. Imam osećaj da tu matematiku niko ne voli, ali da se ne uvrede koji je vole, nastaviću da razmišljam o slovu m. Sledeće  mi evo na pamet pada mesec. Deo godine koji traje oko trideset dana.U godini ih ima dvanaest, a meni je najdraži januar. Meseci kroz godinu lete previše brzo, a svi mi govore, kada budem starija, leteće još brže. Baš  zato što mi lete meseci, prolaze i godine, a mi smo sve stariji. Eto zato mi je januar najdraži. On predstavlja novi početak, ostavljamo sve što je ružno iza nas u staroj godini, kreće nova godina, a ja dobijam novo raspoloženje. Umalo da  zaboravim, dnevno milion puta ponovim reč  mama, pa bi bio red da i sada nesto kažem o njoj. Mama je za mene veliko biće, ona je na svet prvo donela moju sestru, Jovanu, a nepune dve godine kasnije mene. Ali, tu njena uloga majke tek počinje. Od prvog dana našeg života pa sve dok potpuno  ne odrastemo, njena briga ne prestaje. Sprema, kuva, pere nam odeću, pegla, ide u kupovinu, vozi nas ako zatreba, pakuje nam kofere kada putujemo i raspakuje ih kad se vraćamo. Pored svega toga, ona je supruga našem tati, a ima i svoje radno mesto. Nije lako biti majka i zato mi je uvek žao kada je brzopleto uvredim ili naljutim. Ovo mi je prilika da kažem koliko volim svoju mamu i stvarno bih volela da jednog dana svojoj deci budem primer kakav je ona meni i Jovani.

                    Prvo mi se ova tema nije svidela, a onda sam sela i razmišljala. Shvatila sam da je kao ona igra “Na slovo na slovo” i može biti zabavna. J

Nevena Vidaković, 7-3

Na slovo, na slovo P- PISMENOST

Od kada je Vuk Stefanovic Karadžić reformisao ćirilicu, Srbiji je mnogo olakšao. Ljudi su od tog dana mnogo napredovali, a srpske narodne  pesme i priče su konačno bile napisane.

   U  današnje vreme je manji broj nepismenih nego ranije. Ranije su se školovala samo  bogata deca  koja su mogla da plaćaju učitelje, a ostala deca čiji roditelji nisu imali para su bila polu-pismena, a neka skoro i nepismena. Danas sva deca u odnosu na klasne razlike mogu jednako da se školuju i da budu pismena. Pismenos t je vrlo važna kako Srbiji, tako I svetu jer da nema pismenosti, ljudi bi živeli u mraku, bez vode,struje,  I svega što danas imamo zahvaljujući pismenosti. Da nema pismenosti Srbi bi zaboravili epske bitke Kraljevića Marka,Kneza  Lazara Hrebeljanovića I drugih važnih ličnosti. Bez pismenosti ne bi bilo knjiga ni računara,telefona I televizora.Ne bi bilo ničeg, gotovo bi živeli u praistoriji u pećinama, bez automobila I bicika.Bili bi pećinski ljudi ili ljudi u petnaestom veku bez lekara  I zubara.Ljudi bi  imali epidemije I bolesti koje su uz pismenost  I knjige danas kao obična prehlada, a ranije bi bile to kobne I smrtonosne bolesti.

Da nema pismenosti svet bi bio jako loše mesto za život.    

   DEJANA KOVAČEVIĆ 6 / 1

Potkategorije