Breadcrumbs


Login Form


Sastav učenika

 

 

                                                     

 

  Школски распуст 

                                                                                                   

После напорне школске године,чека нас летњи распуст. Сви ђаци жељно чекају да буду слободни и да се одморе од школских обавеза.

 Као и сваке године, након школске године, срећно сам дочекао распуст. Међутим, овај распуст ми је био другачији, зато што је било речи о томе да желе да нам затворе школу. Доста сам размишљао о томе и био сам веома тужан јер сам волео моју школу, као и друштво. Увек смо били прва смена што ми је одговарало за остале обавезе. Та школа се звала ,,Милош Црњански“. Како је кренуо распуст тако сам све више покушавао да не размишљам о томе.

У томе сам успевао јер бих се свакодневно виђао са пријатељима. Посетио сам баку и деду у Бачкој Тополи, где сам и провео један већи део распуста. Негде почетком јула смо ишли на летовање у Грчку. Ишли смо са сестрама од тетке и њиховом породицом. Посетили смо први прст полуострва Халкидики, градић по имену Ханиоти. Тамо ми је било одлично. Сваки дан бисмо се купали и проводили време на плажи. Увече бисмо се шетали градом или гледали филм. Један дан смо испробали вожњу на гуменој фотељи коју вуче моторни чамац. То је било заиста добро и истовремено необично. Следећи дан сам ишао на неку врсту адреналин парка, који је постављен на води и на њему се налазе препреке и тобогани. Овде сам доста уживао и било је људи различитих узраста.

Након летовања боравио сам у Новом Саду. Тамо сам провео пар дана. Обишао сам тврђаву Петроварадин, а други дан смо отишли у Босну и Херцеговину, у етно село које се налази у месту Станишићи. То етно село је било веома лепо и било је велико. У једном делу око језера, пуног лабудова, вијугала је пруга по којој је ишао мали воз. Из њега се могао видети један део етно села. Ту смо провели послеподне и увече смо се вратили у Нови Сад.

Неколико дана касније вратио сам се кући у Суботицу. Ту сам се обично виђао са пријатељима и тад се десило нешто од чега сам стрепео, чему сам се већ дуже време надао да се неће догодити, међутим, нажалост се догодило. Та ствар је била да ли ће мој најбољи пријатељ, који је дошао из Сирије код нас у разред, отићи. Нажалост, одлучено је да ће се вратити у Сирију и да ће тамо наставити школовање. Он се звао Рами, и он и ја смо се надали да ћемо завршити осми разред у школи ,,Милош Црњански“. Крајем августа, сазнао сам да ће се наша школа ипак затворити. Пошто је Рами требало да оде у Сирију, још један мој најбољи пријатељ, Ненад, и ја смо одлучили да му узмемо неки поклон и да га посетимо последњи пут. На крају смо се тешко растали, али је обећао да ће се вратити на лето да нас посети.

Овакав крај распуста не бих ником пожелео. То ми је био доста стресан период због одласка најбољег пријатеља и због тога што ће ово значити да ћу опет морати да мењам школу, као што сам морао у трећем разреду да пређем у ,,Милош Црњански“. Због ове вести Ненад и ја смо одлучили да уместо школе ,,Јован Микић“ да пређемо у школу ,,Иван Горан Ковачић“. О тој школи смо чули све најбоље и баш због тога смо се и одлучили да идемо у њу.                                                                          

     Стигао је и други септембар, ове школске године крећемо трећег септембра, све је спремно и сутрадан ме чека први дан у новој школи. Иако је изненада нестао велики део мог света, на крају крајева мислим да ће бити све у реду, и да ћу остварити своје планове за осми разред основне школе.

                                                                                                                              Милорад Кочић

                                                                                                                                Разред: 8/3

                                                                                                             ОШ,,Иван Горан Ковачић“