Breadcrumbs
Мени
Улогуј се
ПОЧЕТНА
ПОРТРЕТ ДРАГЕ ОСОБЕ
- Details
- Written by Danka Stikić
- Hits: 916
ПОРТРЕТ ДРАГЕ ОСОБЕ
Свако у животу има једну особу која му је јако драга и не може да замисли живот без
ње. За мене та особа је мој тата.
Мој тата зове се лепим и старим именом, а то је Нинослав, иако га сви зову Нино. Понекад,
када ме његове браон очи погледају у њима видим сјај белог анђела. Његова црна коса сјаји се
под зрацима сунца. Стомак му је велик и има деведесет килограма. Мада то није проблем.
Многи ме питају шта му је на челу пошто има велики младеж. Некима се то чини ружно, али
мени је занимљиво.Шта више , то га чини јединственим и посебним. Воли да се облачи
пословно, а то је углавном: једнобојна кошуља, фармерке и отмене ципеле. Његов тајанствени
таленат је мирно седење и гледање ТВ-а по цели дан. Воли моторе и БМW-ове
аутомобиле.Наше заједничке активности су: вожња бициклом, поправљање аутомобила и
његово омиљено гледање филмова.Када гледамо неки смешан филм правимо се да смо у
њему и засмејавамо једно друго.Наравно, он увек победи.Некад се љути на мене, али
опраштам му.
Мог тату волим највише на свету и стварно не могу да замислим живот без њега!
Петра Војнић Пурчар, 5/3
Како видим себе за петнаест година
- Details
- Written by Danka Stikić
- Hits: 1752
Како видим себе за петнаест година
,,Пауза за ручак људи!“ Чула сам како виче мој колега са другог краја собе. Оставила
сам оно што сам радила на компјутеру, сачувала, и устала са удобне, црне кожне
столице на којој сам седела.
Упутила сам се према соби која је пре требала да буде канцеларија, али је била
превише велика и ко год тамо да је радио, лако би се изнервирао јер је просторија
водила до свих осталих па би сви тамо пролазили. Мислим , да, ово је 2036, живимо у
Канади и радимо у огромним зградама, али увек је добро да се има мало додатног
простора. Сада ми ту канцеларију зовемо соба за ``ручање и опуштање``, јер се тамо
увек опуштамо кад смо готови са послом, или само на паузи.
,,Ћао људи, како вам иде посао?“, упитала сам након што сам спустила кожну, браон
торбу што ми је била на рамену. ,,Ништа посебно. И пре него што наставиш са тим,
јесте ли чули за Мацино венчање ускоро?“, одговорио је један од мојих колега,
Бошкица. ,,Да, чула сам ! Искрено, драго ми је што се жени Миром, одувек сам знала
да су савршен пар!“, усхићено је изјавила моја колегиница. ,,Аха, а требало би обоје
НАМА да захвале пошто смо их МИ спојили“, одговорила сам. Из торбе сам извадила
црвену кесу са белим туфнама у којој ми је био ручак. ,,Искрено, драго ми је што сте
ме тако лако примили у друштво с обзиром да сам дошла тек пре пар година...“ рекох.
,,Очекивала си да дођеш овде и немаш пријатеље? Нема шансе! А и плус ти си супер
особа, не видим како неко не би хтео да буде твој пријатељ!“, рекао је мој колега и
добар пријатељ, Томо.
Наш разговор је прекинут од стране залупљених врата. „Не могу да верујем да сам опет
закаснила! Још сам се и трудила да пожурим!“, рекла је особа испред врата названа
Аела. ,,Не брини, ми смо само причали о томе каква би била трагедија била да немам
пријатеље“, рекох. ,,Опс, а да! Хтела сам све да вас питам нешто важно“, рече Аела.
„Напред.“ Рекли смо у исти глас. „...Шта би се десило да поједем саму себе?“, гласило
је питање. Само сам срећно уздахнула и промрмљала ,,Е то је Аела коју ја знам!“
Расправљали смо се до краја паузе и онда се вратили назад на програмирање.
Дошло је време које сви воле, а то је да се иде кући. Откључала сам гепек свог фенси,
црног мотора, тамо ставила торбу и из ње извадила кацигу. Брзином од осамдесет
километара на сат стигла сам кући за седам минута. Паркирала сам мотор у гаражу,
извадила торбу и ушла у кућу. ,,Аа... Доме, слатки доме.“, промрмљам. Направила сам
себи пицу и откључала телефон само да видим тридесет четири непрочитане поруке из
моје пословне групе, у којој су се још увек расправљали о Аелином питању. Видела
сам још једну поруку од мог дечка. Одговорила сам му и, као и увек, почела сам да му
причам о томе шта се издешавало на послу.
Кад се сетим свега кроз шта сам морала да прођем кад сам била мала да дођем довде,
није ми жао. Задовољна сам својим животом и како ми иде.
Мила Павић, 7/3
"Шетња Суботицом"
- Details
- Written by Danka Stikić
- Hits: 954
Шетња Суботицом
Шетња Суботицом може бити и опуштајућа. Може се ићи у шетњу парком или у куповину са
пријатељима.
Мени је омиљен одлазак у шетњу Дудовом шумом. Посматрам велике крошње храстовог
дрвећа како бацају сенку на парк и разне справе за рекреацију. Ту су људи који хватају
последње сунчеве зраке и пси разних раса. Осим прелепих паркова испуњених природом, има
и доста архитеткуре у граду. Знаменитости града Суботице су веома разноврсне и интересантне
за младе архитекте. Са великом јединственом синагогом уз њене разнобојне украсе, ту је и
огромна Градска кућа са својим величанственим ентеријером који нам даје осећај да улазимо у
краљевску палату. Суботица је такође позната по језеру Палић. Иако није најчистије, његова
околина је јако лепа и аутентична.
Шетњом Суботицом наићи ћете на разне ствари. Ово су само неке од њих, остатак морате
сами открити.
Аљоша Крмпотић, 6/3
"Шта могу да урадим за своју планету"
- Details
- Written by Danka Stikić
- Hits: 723
Шта могу да урадим за своју планету
Као девојчица која има дванаест година не могу да
поправим шта су људи учинили планети деценијама уназад.
Ипак постоје ствари које су у мојој моћи, а могу допринети
очувању планете.
У нашој згради се сортира отпад. Имамо посебне
контејнере за папир, за стакло и пластику. Моја породица и
ја јако водимо рачуна о томе. У нашем стану раздвајамо
отпад. За продавницу користимо платнене торбе, а не
пластичне кесе. Увек када могу идем пешке. Волим дуге
шетње, па ми није проблем да идем и негде даље пешке.
Када су у питању производи за личну хигијену користим оне
који нису тестирани на животињама. Ја јако волим
животиње. Код моје баке и мог деке на селу сам заједно са
дедом направила кућицу за птице. Када нам нека бубица
уђе у стан ја је само пустим напоље кроз прозор.
Ово што ја радим за нашу планету можда није много,
али када би се сви тога придржавали Земља би била много
здравија.
Мина Шимоковић 6/3
Дечија недеља
- Details
- Written by Izabela Bešnji
- Hits: 802
Дечија недеља
Дечија недеља се одржава сваке године, прве недеље октобра. Ове године,
од 4. до 8. октобра у нашој школи, организоване су разне активности. Имали
смо шиз-фриз, квиз, одлазак на видиковац, турнир у кантер страјку,
замену катедре и вашар. Ученицима се највише свидео вашар у
коме учествују сви ученици од другог до осмог разреда. Сваке године буде
веома занимљивих ствари. Највише има колача, лимунаде, али има и
играчака, књига, наруквица. Многи жељно ишчекују овај дан. Сви се лепо
забаве, неки и зараде.
Прваци само посматрају, ништа не купују нити продају. То их не спречава да
уживају. ,, Много ми се свидео вашар, све ми се свидело", рекла нам је Ана
Барна из 1/1. ,,Цела недеља ми се свидела, али највише ми се свидело када
смо изашли напоље и украшавали кишобране од папира", рекла нам је Ана.
Други разреди већ смеју учествовати, могу и да продају и да купују. ,,Много
ми се свидео вашар. Највише ми се свидело што је било много деце", рекла
нам је Елена Трећаков из 2/1. ,,Продавала сам са другарицама наруквице и
цедевиту. Волела бих и следеће године нешто да продајем. Свидела ми се
цела недеља, али највише петак, због вашара", рекла нам је Елена.
Питали смо и близанце Сергеја и Стефана Танасина из 3/1 шта мисле о
вашару: ,,Вашар је био добар, доста смо зарадили продавајући старе
играчке", објаснио нам је Стефан. ,,Било је много занимљивих ствари да се
купи", рекао нам је Сергеј. ,,Највише нам се свидео петак, а недеља нам је
била добра", рекли су нам близанци.
Четврти разред је искусан што се тиче вашара. Петра Ристић из 4/3 нам је
рекла: ,,Вашар ми се свидео, јер смо могли продавати и јер, смо продали
пуно колача. Највише ми се свидео четвртак, јер смо ишли у биоскоп."
,,Вашар ми је био добар, а највише ми се свидело што сам добио бесплатан
колач од другарице", рекао нам је Марко Кањо из 4/1. ,,Ове године продавао
сам семенке, а можда будем нешто продавао и следеће године. Највише ми
се допао понедељак, јер смо онда имали шиз-фриз", на крају нам је рекао.
Из одељења 5/3, питали смо Софију Мејић: ,,На вашару је било супер, а
највише ми се свидело што су се сви забавили. Куповала сам разне колаче и
лимунаду. Надам се да ћу следеће године и ја нешто продавати. Највише ми
се свидео петак, због вашара. Мислила сам да ће ове недеље бити досадно,
али сам се преварила."
Андреа Езвеђ из 5/2 нам је испричала како јој се свидело: ,,Мени се вашар
свидео, није био лош. Купила сам кекс од другарице из разреда. Следеће
године бих желела нешто да продајем. Уживала сам у целој недељи, али ми
се највише свидео понедељак, због квиза".
Шестаци су се исто забавили. Питали смо Милицу Ружински из 6/1 како јој се
свидело: ,,Било је добро, свидело ми се што је било много деце и пуно робе.
Ове године сам са Уном Милошевић продавала мафине, зарадиле смо око
700 динара. Било је другачије због короне, али ми се свеједно свидело.
Најбоље ми је било у петак, због вашара."
,,Највише ми се свидело што су се сви забављали и лепо проводили",
испричао нам је Филип Давид Пољаковић из 6/1, ,,продавао сам са Урошем
Лазићем лимунаду, пите са сиром и две врсте колача. Зарадили смо око 1500
- 1600 динара, које планирамо донирати Црвеном крсту. Највише ми се
свидео петак, једино ми је жао што нисмо имали спортски дан".
Питали смо и Марка Поповића из 6/3: ,,Много ми се допао вашар, највише су
ми се допали колачи и крофне , али највише ми се свидео лава колачи које је
продавао Филип Давид Пољаковић. Нисам ништа продавао, али сам куповао
крофне и колаче. Највише ми се свидело у овој недељи када сам помагао
наставници информатике у припреми кантер страјк турнира".
Диана Езвеђ из 8/2 нам је рекла: ,,Мени се на вашару највише свидело што се
цела школа окупила, виши и нижи разреди, српска и мађарска одељења.
Много сам уживала у овој недељи, али ми се највише свидело када смо ишли
на видиковац.
Ливиа Молнар 6/1