Breadcrumbs


Login Form




Radovi učenika povodom Međunarodnog dana pismenosti-8.septembra

 

                                       Na slovo, na slovo  m-mržnja

Mržnja je jedna od stvari koja postaje sve češća u našem svetu.

Postajemo skoro pa nesvesni težine te reči. Ali, ipak  smo svi ljudi, različiti, ali na neki način tako isti. Normlano je što smo različiti, to nas čini originalnim. Mržnja je osećanje koje često odrasli iskazuju zbog ljubomore i zavisti. Deca se samo ugledaju na njih. Ljudi mogu da žive i bez mržnje. Mnogi to ne mogu da vide uglavnom jer vide samo sebe. Zemlja se neće zaustaviti ako  izrazimo svoja osećanja. Ako kažemo “Volim te”. Život je kratak. Nema mesta za mržnju i nerviranje oko gluposti. Takve emocije su beskorisne. Neki ljudi moraju malo da se spuste na zemlju.Treba da upravljaju sopstvenim, a ne tuđim životom.

Treba da ispravljamo greške dok još imamo šanse. Zar suština nije u nesavršenosti?

Nađa Katrinka, 6-1

Na Slovo, na slovo…M

                    U našem jeziku ima 30 slova, zatvorim oci i u glavi mi se motaju. Pokušavam da se zaustavim samo na jednom. Neka to bude slovo m.

                    Prva stvar koja mi pada na slovo m jeste matematika. Slušam je, gledam svaki dan u školi. Brojke, brojevi, cifre, znakovi, računanje, sabiranje, oduzimanje, množenje...., ih, mnogo svega i evo, već  me počinje boleti glava. Imam osećaj da tu matematiku niko ne voli, ali da se ne uvrede koji je vole, nastaviću da razmišljam o slovu m. Sledeće  mi evo na pamet pada mesec. Deo godine koji traje oko trideset dana.U godini ih ima dvanaest, a meni je najdraži januar. Meseci kroz godinu lete previše brzo, a svi mi govore, kada budem starija, leteće još brže. Baš  zato što mi lete meseci, prolaze i godine, a mi smo sve stariji. Eto zato mi je januar najdraži. On predstavlja novi početak, ostavljamo sve što je ružno iza nas u staroj godini, kreće nova godina, a ja dobijam novo raspoloženje. Umalo da  zaboravim, dnevno milion puta ponovim reč  mama, pa bi bio red da i sada nesto kažem o njoj. Mama je za mene veliko biće, ona je na svet prvo donela moju sestru, Jovanu, a nepune dve godine kasnije mene. Ali, tu njena uloga majke tek počinje. Od prvog dana našeg života pa sve dok potpuno  ne odrastemo, njena briga ne prestaje. Sprema, kuva, pere nam odeću, pegla, ide u kupovinu, vozi nas ako zatreba, pakuje nam kofere kada putujemo i raspakuje ih kad se vraćamo. Pored svega toga, ona je supruga našem tati, a ima i svoje radno mesto. Nije lako biti majka i zato mi je uvek žao kada je brzopleto uvredim ili naljutim. Ovo mi je prilika da kažem koliko volim svoju mamu i stvarno bih volela da jednog dana svojoj deci budem primer kakav je ona meni i Jovani.

                    Prvo mi se ova tema nije svidela, a onda sam sela i razmišljala. Shvatila sam da je kao ona igra “Na slovo na slovo” i može biti zabavna. J

Nevena Vidaković, 7-3

Na slovo, na slovo P- PISMENOST

Od kada je Vuk Stefanovic Karadžić reformisao ćirilicu, Srbiji je mnogo olakšao. Ljudi su od tog dana mnogo napredovali, a srpske narodne  pesme i priče su konačno bile napisane.

   U  današnje vreme je manji broj nepismenih nego ranije. Ranije su se školovala samo  bogata deca  koja su mogla da plaćaju učitelje, a ostala deca čiji roditelji nisu imali para su bila polu-pismena, a neka skoro i nepismena. Danas sva deca u odnosu na klasne razlike mogu jednako da se školuju i da budu pismena. Pismenos t je vrlo važna kako Srbiji, tako I svetu jer da nema pismenosti, ljudi bi živeli u mraku, bez vode,struje,  I svega što danas imamo zahvaljujući pismenosti. Da nema pismenosti Srbi bi zaboravili epske bitke Kraljevića Marka,Kneza  Lazara Hrebeljanovića I drugih važnih ličnosti. Bez pismenosti ne bi bilo knjiga ni računara,telefona I televizora.Ne bi bilo ničeg, gotovo bi živeli u praistoriji u pećinama, bez automobila I bicika.Bili bi pećinski ljudi ili ljudi u petnaestom veku bez lekara  I zubara.Ljudi bi  imali epidemije I bolesti koje su uz pismenost  I knjige danas kao obična prehlada, a ranije bi bile to kobne I smrtonosne bolesti.

Da nema pismenosti svet bi bio jako loše mesto za život.    

   DEJANA KOVAČEVIĆ 6 / 1