“Не остављај ме никад саму кад неко свира”
Не остављај ме никад саму кад неко свира Верујем да у свакоме та једна песма или тај један жанрмузике буди нека неописива осећања уз које није паметно туособу оставити саму.У мени лично не буди таква осећања нека одређена песмаили одређени жанр, већ свака песма која има некакву необичнумелодију која није свакидашња. Тада се у мени буде неописивеемоције, неукротивог карактера, уз које, ако останем сама, свакипут стрепим шта ће ми се догодити. Зато сваки пут када чујемтакву музику, чезнем за том једном особом. Чезнем да та особабуде поред мене све време док се чује та музика. Да буде ту, узмене, да се не би догодило нешто страшно. Да буде ту уз менесве време док се музика не заврши док се моје емоције не умиреи сасвим не стишају. Кад се музика заврши та особа може отићи,јер ми тада, иако ће звучати окрутно јесте истинито, више нећетребати. Након тога ћу се успети носити са својим емоцијама јерсу тада блаже. Тада су се већ смириле и ослабиле довољно да миније нико потребан да ми их помогне обуздати.„Не остављај ме никад саму кад неко свира“ јесте упућенооној особи уз коју се осећам сигурно у знам да ће ме разумети усваком тренутку без обзира да ли неко стварно свира или не. Ива Миљачки Матак 8/1 Не остављај ме никад саму кад неко свира У животу једног тинејџера свашта се дешава. Љубав, пријатељства, срећа, туга, бес… Све теемоције постану јаче кад се препустимо музици, када у музици, у речима песме пронађемо оношто описује како се осећамо, што речима не можемо да објаснимо.Сваки дан је исти. Устанем ујутру, припремам се за школу, идем у школу, вратим се кући ипустим музику. Размишљам о свему што се десило у школи и уз музику додајем тимдогађајима детаље. Могу рећи да уз музику градим неки свој свет, свет у којем је све могуће.Место где одем кад ставим слушалице и место у ком остављам сва своја осећања и препустимсе музици да их она објасни уместо мене. Kакав год проблем да имам, музика то склони из могума. Музику слушам сама, то ми служи као портал. Да, музика је за мене бег из реалности. Утом другом свету кроз музику исказујем љубав према њему, њима. Туга и нервоза, љубомора ибес, све то нестаје . За свако осећање имам посебну песму. Такође, ако бих тај мој поглед намузику могла сликовито да опишем, рекла бих да је за мене музика пролаз кроз који, кадапрођеш, видиш врата. А од мене зависи која ћу отворити. Свака врата иза себе крију неку причуи неки свет у који могу да одем кад пожелим. Музика је чаробна ако знаш како да је слушаш.Она може да ме орасположи, растужи и учини да се осећам ,,моћно”. Али када музику слушамса неким, не могу да отворим врата мог света јер нисам сама а та особа ме држи у реалности. Акад сам сама уз музику, у својој соби, никога не чујем и ништа не видим. Зато ме никад неостављај саму кад неко свира.Волела бих да једном нађем особу са којом ћу бити заувек, да учини да се осећам истокао што музика чини, јер ме за сад она најбоље разуме. Невена Дамјановић 8/1