ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ И ЛЕОН УЈВАРИ Шта рећи о ово двоје дивних људи? Леон је увек пристојан и спреман за све препреке које пред њега поставиш. Не посустаје и не прихвата пораз, а све то чини сигурно, методично и уз осмех када је најтеже. Оличење истинског спортског понашања!Јелена, самостална, пуна питања, али увек занимљивих одговора који отварају нове увиде у сагледавање проблема са неких нових перспектива. Слободна у свом размишљању и спремна да преиспита сваки одговор који је пружен!Даме и господо, представљамо вам Леона и Јелену, спортисту генерације и ученицу генерације! Било је задовољство дружити се и разговарати са вама. Недостајаћете!Своје мисли о школи коју напуштају Јелена је јуче на приредби, организованој у част свих матураната, поделила са нама. Прочитајте њене утиске!“Школа је извор смеха, суза, поноса и разочарења – место које је сведок бројних научених лекција и доживотних успомена. Упркос свим бурама које су нас задесиле, а самим тим и ојачале, школа је била, признали ми то или не, уточиште за све нас. Претходних осам година смо највише времена проводили управо овде, у безбедности дебелих, школских зидова који су нас чували од света одраслих , а уједно и припремили за њега. Тек сада, када у пуном саставу цела генерација оставља иза себе људе који су учинили наше школовање оваквим какво јесте, као и школску зграду која нам је била друга кућа, постајем свесна да ће живот сада бити другачији, почев од других ходника и учионица, па до људи који ће ме свакодневно окруживати. Ново поглавље, прекретница између детињства и света одраслих сада нам је на прагу. Основна школа која је од нас формирала младе људе препушта нас у руке средње школе која ће нас обликовати у зреле, одрасле особе, жељне да све своје дечје амбиције и снове претворе у стварност. Колико год далеко били, годинама унапред, сећаћемо се основне школе која је обележила наше одрастање и била место које нас је чувало у топлини школске зграде и људи који су нас снабдевали знањем и љубављу. Хвала вам!”Јелена Поповић, 8.3
