Ученици

ŠTA JE UČENIČKI PARLAMENT? Učenički parlament je zakonom zagarantovana formalna institucija, koja učenicima omogućava demokratski način udruživanja radi zastupanja interesa svih učenika u školi, kao i učešće učenika u donošenju odluka koje se njih neposredno tiču. Zbog čega je značajno postojanje učeničkih parlamenata? Zbog toga što garantuje osnovne slobode učenika, kroz ostvarivanje prava na slobodu govora, izražavanja, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja… Učenički parlament omogućava lični razvoj učenika. Pruža mogućnost kolektivnog odlučivanja kroz učeničke parlamente i doprinosi poboljšanju atmosfere i života u školi. Učenički parlament doprinosi razvoju kolektivnog odnosa i izgradnju partnerstva sa nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima i organima škole. Učenički parlament je mesto koje omogućava saradnju, uvažavanje različitih argumentacija i stavova. Učenički parlament podrazumeva usvajanje demokratskog znanja i vrednosti, kroz prihvatanje različitosti. Učenički parlament omogućava razvoj demokratske kulture. Učenički parlament omogućava bolju komunikaciju i podstiče donošenje zajedničkih odluka prihvatljivih za sve strane. Zašto je bitno da učenici budu uključeni u proces odlučivanja kroz učeničke parlamente: Zato što učenici najbolje razumeju svoje potrebe. Zato što najbolje prepoznaju svoje probleme i probleme svojih vršnjaka te u tom smislu mogu da omoguće školi da im što bolje izađe u susret. Zato što učenički parlament pruža mogućnost učešća svih učenika bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu, imovinsku ili polnu pripadnost. Zato što se kroz učenički parlament lakše čuje glas svih grupa i podgrupa u školi bilo da su u pitanju izbeglice, interno raseljena lica, manjinske grupe ili lica sa smetnjama u razvoju. Zato što mladi treba da učestvuju u procesu odlučivanja, jer na taj način jačaju svoje samopouzdanje i postaju odgovorne ličnosti. Zato što će se školske odluke bolje i spremnije realizovati. Zato što se razvija demokratsko društvo i pravednije uređuje školski život. Zato što se tako poboljšava odnos i saradnja između učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnih saradnika. Zato što to utiče na njihovu bolju informisanost. Zato što na taj način oni mogu da podstaknu aktivnije učešće roditelja u školskom životu. Zato što sa svojim idejama mogu da pokrenu i realizuju projekte u saradnji sa organima škole. Zato što mogu da pokrenu pitanja značajna za učenike u lokalnoj zajednici. Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata ZA UČENIKE ZA ŠKOLU I NASTAVNIKE ZA RODITELJE ZA LOKALNU ZAJEDNICU ostvarivanje prava garantovanih međunarodnim i nacionalnim dokumentima prihvatanje prava i odgovornosti uvažavanje ličnosti učenika svestran razvoj učenika iskustvo timskog rada učenje o različitosti i nediskriminatorskom ponašanju jasna i blagovremena informisanost svih učenika mogućnost uticanja na odluke bitne za učenike kvalitet saradnje između učenika i nastavnika veće zadovoljstvo radom i životom u školi bolja saradnja i komunikacija sa učenicima upoznavanje sa željama i potrebama učenika smanjivanje odgovornosti i podela obaveza zadovoljstvo donošenim odlukama, bez prisile smanjivanje vremena koje se troši na uvođenje reda i discipline u svakodnevnom radu lakša adaptacija na promene veće zadovoljstvo radom i životom u školi odgovorna deca koja su svesna svojih mogućnosti i spremnija na bolju komunikaciju lakše identifikovanje potreba svih strana bolja saradnja i zadovoljstvo školskim procesom manji broj konfliktnih situacija koje nastaju usled nezadovoljstva školskim životom između roditelja i dece primena naučenih veština (prihvatanje različitih mišljenja, tolerantnost, mogućnost argumentovanog diskutovanja…) u porodičnom životu kroz obostrano učenje i kontat aktivno uključivanje u školski proces lakše upoznavanje sa potrebama učenika i adekvatno prilagođavanje lokalnih akcija lakša i bolja informisanost o životu u školi bolja raspodela namenskih sredstava mogućnost dvosmerne komunikacije radi realizacije zajedničkih ciljeva kvalitet rada škola se poboljšava čime se poboljšava kvalitet života u lokalnoj zajednici   UČENIČKI PARLAMENTI – ZAKONI I KONVENCIJE Uspostavljanje i postojanje učeničkih parlamenata zasniva se na međunarodnim i nacionalnim dokumentima koji garantuju pravo na udruživanje i učešće u donošenju odluka. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (članovi 56, 95 i 98) – Službeni glasnik RS, br. 62/2003, 64/2003, 58/2004, i 62/2004. Učenički parlament može da se organizuje u poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi. Učenički parlament se bira svake školske godine i ima svog predsednika. Učenički parlament čine po dva izabrana predstavnika svakog odeljenja škole (u umetničkim školama – po tri iz svakog razreda, odnosno godine). Učenički parlamenti škola mogu da se udružuju u zajednicu učeničkih parlamenata. Učenički parlament razmatra odnos i saradnju učenika i nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Učenički parlament obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje. Učenički parlament daje mišljenje i predloge stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru  o: pravilima ponašanja u školi, godišnjem programu rada, školskom razvojnom planu, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje.   Konvencija o pravima deteta Usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 20. novembra 1989. godine. Savezna republika Jugoslavija ju je ratifikovala u decembru 1990, a pošto je Republika Srbija preuzela obaveze iz svih ratifikovanih međunarodnih ugovora i ona se smatra državom ćlanicom ovog međunarodnog ugovora. Ova konvencija predstavlja najznačajniji međunarodni ugovor kojim se posebno štite prava deteta i koji je obavezujućeg karaktera. Član 12. Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču. Član 13. Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede, da traži, prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na različite načine, bez obzira na granice. Član 14. Država će poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. Član 15. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.   Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Usvojena je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. godine. Predstavlja najšire prihvaćen dokument iz oblasti ljudskih prava, koji naglašava neotuđivost svakog ljuskog bića. Član 19. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. Član 20. Svako ima slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.   Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Evropska