Ученици

  НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, на конкурсу “Са осмехом у школу”, Мреже подршке ИО Града Суботица, у организацији ОШ „ Соња Маринковић“, многи ученици наше школе су се одазвали, а најбољи радови освојили су и награде!Награде су свечано додељене јуче, 5.12.2017. у Градској библиотеци. Прво место освојио је ученик петог разреда, Лазар Веселица, док је награду за 2.место освојила ученица седмог разреда, Гала Савић. Честитамо свим учесницима и желимо још много лепих радова, успеха и награда! I место                      Са осмехом у школу Детињство је најлепши део човековог живота, поготово када можеш безбрижно да се играш са другарима и идеш у школу. Нажалост, постоје деца која се роде са инвалидитетом или неким проблемом. Са њима увек треба бити пажљив и хуман. Већини деци са инвалидитетом је тешко да похађају школу, јер су наше школе углавном за здраву децу. Зато је њима потребна наша помоћ и подршка. Највећи проблем код ове деце је ношење тешких торби и премештање по учионицама. Ученици би требало да се боље организују и да помогну у ношењу ствари. У школама би требало да постоје покретне траке како би оваква деца брже и лакше пролазила кроз ходник. Деци која имају такве проблеме треба помоћ целог разреда. За то је, наравно, потребна добра воља свих нас и много толеранције за децу с таквим проблемима. Треба да их штитимо од злих људи који им се подсмевају и ругају. Имам кума Никшу који је кренуо у први разред, али још не зна да прича. Он има проблем с говором од рођења. Не зна да говори, али зна да пише и разуме дада му неко нешто каже. Када дође код мене, ја му увек покажем или објасним то што га занима. Знам да му је тешко и волео бих да идем са њим у школу како бих му помогао. Не треба се подсмевати и ругати другачијима од себе. Овакву децу не треба издвајати из друштва, њих треба прихватити онакве какви јесу. Нису они криви што су тако рођени. Треба им пружити руку и рећи им лепу реч. Они ће са осмехом долазити у школу, поготово ако их тамо чека пуно добрих другара. Лазар Веселица,5.разред ОШ ,,Иван Горан Ковачић“ Суботица Наставница: Клара Дулић -………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………. II место                     Справа за срећу            Машине за прање веша и прање судова, фрижидери и замрзивачи, телефони и телевизори, некада чудесне справе, постале су нераздвојни део наше свакодневице, а справе попут времеплова или телепортера су нешто што ми још замишљамо, прижељкујемо и чекамо дан када ће њихова употреба постати уобичајена.              Скутери за вожњу по ваздуху, уређај који нас чини невидљивим, роботи за помоћ у кући, љубимци или пријатељи, све су ствари чију реализацију ми жељно ишчекујемо и које би живот учиниле забавнијим и интересантнијим. Међутим, за свет би била много боља и потребнија справа која би решавала све здравствене проблеме. У машину би се унели подаци о некој болести и, после свих хемијских реакција и процеса, праска и бљесака, изашла би таблетица која би лечила све боли, патње, деформитете, ране, таме или тишине. Таква справа би била корисна за све оне који болују или пате, све оне који не знају шта значи трчати или играти се, за оне који и не сањају колико је дивна музика, глас онога ко те воли или цвркут птица, оне који не знају како им изгледа мама. Овај изум би био исто тако чудноват за све породице и пријатеље болесника, а готово и да нема некога чији ближњи нема неки здравствени проблем.                Мој изум можда није најмаштовитији или најпомпезнији, али би окончао све болове, муке и патње, усрећио многе људе и можда учинио нашу планету мало бољим и праведнијим местом за живот. Гала Савић, 7-3 ОШ „Иван Горан Ковачић“, Суботица Наставница: Ивана Митић,