Ученици

ЛАЖНЕ ВРЕДНОСТИ И ШТА С ТИМ Седим и размишљам, ако мислите да размишљам о томе које ћу ципеле купити и да ли ће се свидети Милици, не, не размишљем о томе. Заправо размишљам о данашњем свету и како се снаћи у овој збрци туђих мишљења и осуда.          Ако ми кажете да никада нисте осудили неку особу само по ставу или изгледу, нећу вам поверовати, мислим дефинитивно вам нећу рећи у лице да знам да изигравате лажну финоћу, али не верујем вам. Да ли уопште треба веровати икоме? Холден каже да су сви фолиранти и слажем се са њим, не у потпуности, али већина јесте. Сад вас вероватно интересује због чега имам такво мишљење. Мислим да је већина исфолирана јер је данашње друштво подметнуло маркирану гардеробу, неку чудну музику у којој се чак ни не разуме текст и још много таквих глупости. Не, не нисте ме разумели…Носим ја маркирану одећу, али вам не турам под нос патике или тренерку да бисте што боље видели како као имам пара. Пустим и ја некад ту музику, али то сви слушају- јер сви то слушају.         Ако вам се свиђа маркирана одећа носите је, ако вам се свиђа таква музика слушајте је, само никада немојте да радите нешто да би вас други прихватили или да би се њима свидело.                                Ана Џелебџић 8-1 ………………………………………………………………………………………………………………………………             Лажне вредности у роману ,,Ловац у житу“ и у данашњем свету                                                         У двадесет првом веку у коме ми живимо, заиста има свега лажног. Лажних пријатеља, лажних школа, лажних диплома, титула па тако и лажних вредности. Оне су се укорениле у наше друштво као коров у башти код на пример јагода. И колико год га ми чупали или се трудили да га ишчупамо, он остаје дубоко у земљи и врати се после два – три дана. Ми смо се навикли на лажне вредности као на оног једног рођака који је дошао само на недељу дана а остао већ три године. Толико смо се навикли да их скоро ни не разликујемо. Свако понашање трпамо под калуп ,,шта ме се тиче“ и ,,није моја ствар“ и настављамо даље са својим ужурбаним животима. Ми, обични људи да, али Холден Колфилд из романа ,,Ловац у житу“ не. Њега то ужасно нервира и иако има само шеснаест година он зна да цени оно право. У наведеној књизи имамо одличне примере тога. Већ на почетку видимо да он девојке не посматра као објекте и трофеје као што његови вршњаци односно цимери раде. Он гледа оно право у њима. Душу, особине, карактер. Он не гледа положај у друштву, новац, титуле као многи одрасли из романа. Не процењује људе по новцу, по положају у друштво, по физичком изгледу. Он их процењује по понашању и карактерним особинама. Мрзи лажне вредности и на неки начин кроз књиге, филмове (али не холивудске) и дружењем са сетром Фебом, покушава да побегне од њих али не успева. То објашњава зашто је велики део романа издепримиран.      Мислим да би сви требали да се угледамо на Холдена што се тиче правих и лажних вредности. И иако смо се можда у овоме мору лажних ствари изгубили, требали бисмо да следимо Холденов пример док опет не пронађемо оно право.                                                                                                                   Ана Мишић, 8-1 ………………………………………………………………………………………………………………….. Лажне вредности у роману “Ловац у житу” Лажне вредности у овом роману су девојке, лажи и новац. Холденов друг је на пример био са Холденовом бившом девојком само да би други видели да је она са њим,а не зато што је воли. Холдену провод са проститутком не би значио ништа, зато јој је дао десет долара, али није хтео авантуру.Холден је мрзео људе који не цене праве мотиве среће као што су љубав,породица,деца…Чинило му се да већина људи нема И не цени ништа од тога. Неки људи не знају ништа друго осим преваре.Превара у заједничком послу, женама,новцу…Стредлетер је преварио и Холдена,а Џејн такође. Његов професор га је лагао.Рекао је да има поверења у њега,али ипак је то била лаж. У данашње време је исто тако,пуно превара, лажи,лицемерја, а нигде истине. Овај свет би требало очистити од лажи и превара да би нам свима било боље. Иван Ђукетић, 8-1 …………………………………………………………………………………………………. Лажне вредности у роману „Ловац у житу“ и у данашњем времену Људи користе сваку прилику да буду нешто више од онога што јесу. На почетку романа Холдену се не свиђа лицемерје школског система. Он после братове смрти много другачије гледа свет и много мрзовољно људе. Холден мрзи лицемере, дволичне људе,тј. људе који раде оно што не воле само да би били виђени и познати. У роману прича како његов отац има много новца, како је адвокат, али он тај посао заиста и не воли. Њему те паре ништа не значе и не жели да крене очевим стопама.Такодје његов брат Д.Б. који је писац у Холивуду, успео је, богат је, али то Холдена нервира јер он то ради само због славе.Данас ће људи урадити све да би убедили друге да су нешто посебно,чак и говоре оно што не мисле о другима тј. дволични су. Воле да буду у предности у односу на остале и то често истичу, а чине то да би произвели дивљење. У данашње време се не може избећи одређено претварање и лицемерје других где год се појавили. Милош Антуновић- 8-1 …………………………………………………………………………………………………………….. ИСТИНЕ И ЛАЖИ… Када причам са људима често се питам да ли су искрени, да ли је истина оно што говоре и да ли су стварно особе каквима се представљају. Лицемерје и дволичност- две најгоре и најчешће особине код људи. Свако од нас их има, али зависи у којој мери. Када се људи превише лицемерни они виде само себе, брига их за друге, за њихова осећања. Још је горе када се такве особе праве да су добре и да им је стало. Сви људи лажу. Лажу да су добро, лажу да су срећни, лажу да брину за нешто. Али сви смо се толико навикли на то да ни не примећујемо то и махинално лажемо. Зашто је то учестало вековима уназад? Зашто људи имају потребу да се одвајају и гледају само себе? Као и у роману ,,Ловац у житу“,

                         ПОРОДИЦА У РОМАНУ „АГИ И ЕМА“ И У МОМ ЖИВОТУ Роман „Аги и Ема“ је поучан и много ствари можемо научити из њега. Главна тема је пријатељство између усамљеног дечака и шашаве старице. Главни лик у књизи је дечак Аги. Он је јако усамљен зато што његови родитељи пуно раде и не обраћају пажњу на њега. И када су слободни не проведу време са њим. Аги је јединац. Често се селе због његових родитеља, па он нема времена да стекне пријатеље. Осим родитеља, Аги има и ујака који исто не обраћа пажњу на дечака. Агијева највећа срећа је што има Ему за пријатељицу. Мој живот се по свему разликује од Агијевог. Моја породица је петочлана. Имам старијег брата и млађу сестру. Лепо се слажемо, мада се понекад посвађамо. Никада нисам усамљена. Наши родитељи иако раде издвоје слободно време за нас. Највише времена проводимо сви заједно у шетњи и дружењу са пријатељима и многобројном родбином.             Срећна сам што имам велику и сложну породицу. Сматрам да ниједно дете не би требало да буде усамљено као Аги и да сви родитељи треба да издвоје што више времена и да га проведу са својим дететом.                                                                                                             Јана Колар V/3

МОЈЕ ОДЕЉЕЊЕ Верујем да сваки ђак мисли да је његово одељење најбоље, заправо, и ја тако мислим. Тексада, у петом разреду, када су нас измешали, схватам вредност једног одељења.Од првог до четвртог разреда дешавале су се многе сјајне ствари. Били смо немирно, алиодано одељење. Свакако је било и кажњавања и награђивања. Учитељица је увек говорила дасмо сви много напредовали. Мој разред се састоји од спортиста, музичара, истраживача иуметника. Спортисти су најчешће дечаци, али и ми, девојчице, често се придружимо. Музичарису многобројни, а међу њима сам и ја. Истраживачи су, такође, широк скуп. У ствари, свакодете у мом одељењу има истраживачки дух. Уметници су код нас љубитељи ликовног. Свакаконе можемо сви да волимо све. То нас и чини посебним. До сада смо ишли на екскурзије наРокин салаш, на Царску бару, у Вршац и у Сремску Митровицу. Моји омиљени предмети одпрвог до четвртог разреда су били српски језик и природа и друштво. Учитељица нас је честоводила у позориште и музеје. Мени омиљена представа коју смо гледали је „ Три мускетара“.Сваке године смо добијали нове ученике. У првом разреду је дошла Теодора, у другом, чак изПирота, Радован, у трећем Алекса, а у четвртом близнакиње Маја и Емилија и дечак Михајло.Сви су се јако брзо уклопили па сада имам осећај као да никада и нису били нови.У сваком погледу сам поносна на своје старо одељење, а верујем да ће исти случај бити и уновом одељењу.Јелена Поповић, 5-3