POČETNA

Искуство из Петнице - 2020.г.

Detalji

Autor danka

Datum kreiranja: 24 septembar 2020

Pogodaka: 11

Моје искуство из Петнице

Још се сећам дана од пре три године када сам пожелела да будем у групи ученика који су дошли у Истраживачку станицу „Петница“. Било је преподне, изузетно сунчан дан који је осветљавао поставку биологије припремљену за Ноћ музеја. Одушевила сам се. Преда мном је стајала огромна пројекција ћелије на којој се видело све што се налази у њој. Иако сам желела, нисам имала превише времена да све разгледам јер сам само дошла са татом да вратим сестру кући након што је провела две недеље у овом истраживачком центру. Све што сам од тада чула од ње о „Петници“ било је да је ово место невероватно искуство, да је тамо прелепо, да се учењу приступа на јако забаван начин, да се истражује, експериментише, машта... Чекала сам дан да и сама одрастем и будем спремна да конкуришем за Летњу научну школу.
Ове године то ми се и остварило.
Ученици по први пут могу да се пријаве за Петницу у седмом разреду основне школе. Тада они конкуришу за место у Летњој школи која се одиграва почетком осмог разреда и упознају се са једанаест научних дисциплина: археологијом, хемијом, географијом, биологијом, рачунарством, психологијом, астрономијом, историјом, геологијом, физиком и друштвеним наукама. Да би се пријавили, ученици попуњавају пријемне формуларе и конкуришу на камп. Пријавни формулари се у априлу месецу могу наћи на веб-сајту Истраживачке станице ,“Петница“. Осим попуњавања ових формулара, сваки кандидат треба да одабере једну од понуђених тема и напише есеј и приложи препоруке својих наставника и мишљење стручне службе школе. Како је било време корона вируса, путем рачунара сам замолила своје наставнике са којима сам ишла на такмичења да ми напишу препоруке. Добила сам писмо препоруке од свих наставника које сам замолила, од наставнице физике, биологије, математике, српског језика, као и мишљење психолога школе. Била сам веома срећна јер су ме наставници подржали, али и даље и уплашена да ли ће ми то омогућити да будем изабрана. Све што је требало да припремим урадила сам до краја маја и послала своју пријаву. Два месеца након тога била су изузетно дуга. Отварала сам резултате конкурса готово свакодневно, а петнаестог јула сам видела своје име на екрану. Од тада проверавала сам поштанско сандуче сваки дан и чекала позивно писмо које говори тачан датум када треба да сам тамо. Крајем августа сам га нашла и садржај је открио да већ идем шестог септембра. Била сам пресрећна, али помало и нервозна.
Кренули смо у Петницу у рану зору. Појавио се неки нови страх што ћу тамо бити сама, па и преиспитивање. Током читавог пута испитивала сам сестру шта ћу ја тамо све радити. Највише ме је бринула чињеница да тамо не знам никога. Ипак... Одмах првог дана склопила сам нова пријатељства са пар људи. Највише сам се зближила са својом цимерком Наталијом. Већ првог дана имали смо занимљиву радионицу упознавања на којој сам почела полако да памтим имена деце. Било нас је педесет двоје у групи. Истог дана обишли смо целу станицу да бисмо знали шта се где налази и објаснили су нам на чему ћемо све ту радити.
Сваког наредног дана имали смо предавања, лабораторијске и теренске вежбе. Вежбе су мени биле најзанимљивији делови. Поделили су нас у мање групе. Највише су ми се свиделе вежбе из хемије на којима смо сами радили експерименте у лабораторији и из географије где смо учили кроз обиласке Петничке пећине и околине. И остали предмети су били једнако занимљиви, али ова два су се мени највише допала.
Осим вежби, у вечерњим сатима имали смо предавања. Она су била од 21 до 23 часа и свако предавање је имало интересантну тему. Иако ја нисам ноћни тип детета, рано заспим јер код куће свако јутро идем на јутарње тренинге, сва предавања су ме заинтересовала толико да нисам могла да заспим. Једне вечери, када смо имали астрономију, гледали смо звезде помоћу телескопа.
На почетку целог програма поделили су нас у парове на основу анкетног листића који смо самостално попуњавали. Након увида у наше одговоре, одредили су особу са којом делимо слична интересовања и та особа је постала наш пар за рад. Мој тим смо чинили Лазар и ја. Нас двоје смо добили тему коју је требало да истражујемо, па је последњег дана презентујемо свима. Такође су нам доделили једног сарадника који нам је мало помагао. Сви сарадници су пар година старији од нас. Ја сам радила са Лазаром тему „Готта цатцх тхем алл“ - диверзитет инсеката. Ми смо одлучили да правимо инсектаријум. Сваки дан смо хватали инсекте у подручју Петнице или испред Петничке пећине. Хватање инсеката није једноставан посао. Они и након хватања морају да остану у облику истом као када су били живи. Због тога смо их стављали у мале бочице напуњене алкохолом и након тога носили у лабораторију. Тамо смо инсекте стављали у жељени облик уз помоћ чиода и тако их остављали да се осуше. То је веома пипав посао. На крају смо сабрали све утиске и направили презентацију у којој смо причали како смо ми урадили ово истраживање.
Осим предавања и разних вежби, имали смо времена и за паузу. Свако послеподне већина деце се окупљала испед кантине где смо се играли са сарадницима мафије. Задњи дан смо купили беле мајице и потписали се једни другима по њима за успомену на ове дивне дане. Са свима сам се спријатељила и, наравно, и сада се сваки дан чујемо и дописујемо у групи. Већ се договарамо када ћемо следећи пут да се видимо. Сви које сам упознла у Петници су предобри. Смешни су, друштвени... Надам се да ћемо се још много пута видети јер ми већ недостају. Једна другарица ми је првог дана написала: „Желим ти да се вратиш кући као боља и другачија особа. Желим ти да научиш нове ствари и прошириш видике. Желим ти да, напокон, пронађеш људе којима нећеш морати много да објашњаваш зато што заслужујеш неког ко те разуме.“ И све ми се десило, осим последњег јер ја сам одувек уз себе имала оне који ме разумеју, а сада се моја лепеза пријатеља још проширила.
Одлазак у Петницу за мене је било прелепо искуство. Драго ми је што сам конкурисала и знам да ћу следеће године поново. Покупила сам много нових знања и нових пријатељстава. Ово је незабораван део мог живота у ком сам за кратко време стекла превише нових сазнања и треба времена да се утисци слегну и ја све повежем у глави. Оно у шта сам сигурна је да је Петница место за свако дете које жели да истражује, сазнаје и развија се. Она је место где свет добија своје нове боје.
Таша Бабић 8/3

План примене мера за спречавање ширења заразне болести COVID-19

Detalji

Autor danka

Datum kreiranja: 22 septembar 2020

Pogodaka: 12

НОВИ КОРОНА ВИРУС - ПРЕПОРУКЕ ЗА ДЕЦУ

I Превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије
заразних болести
Информације о симптомима заразне болести:
На основу тренутних сазнања стручњака процењује се да је период инкубације COVID-19
између 2 и 14 дана (додатно препорука је да се прате најновије информације које
објављује Министарство здравља). То значи да ако је особа била у контакту са особом
којој је потврђен вирус корона, а након 14 дана остане здравa највероватније није
инфицирана.
Током трајања инкубације у периоду од 14 дана, код особа које имају инфекцију COVID-
19 могу се развити симптоми као што су:
- кашаљ
- отежано дисање
- повишена температура
- грозница
- болови у мишићима
- главобоља
- цурење из носа
- запаљење грла.
Важно је напоненути да један број оболелих не развија наведене симптоме и да не
показује симптоме обољења, али да може бити заражен и на тај начин представља
преносница вируса.
Ова инфекција може да изазове озбиљније здравствене последице код лица са ослабљеним
имунолошким системом, старијих особа и оних са хроничним здравственим проблемима
као што су дијабетес, рак, хронична опструктивна болест плућа и др. Такође, поред
наведених угрожених група, тежак облик болести могу развити и потпуно здраве и младе
особе, без претходних обољења или хроничних болести.
Два најчешћа начина како се COVID-19 шири, јесу:
- капљичним путем;
- додиривањем површина, предмета или шаке инфициране особе која је
контаминирана респираторним излучевинама, а затим додиривањем сопствених
уста, носа или очију.

Најновија сазнања о вирусу указују на чињеницу да се вирус може пренети и путем
излучевина (екскремената) па су санитарни чворови (умиваонице, тоалети место,
гардеробе и др.) места на којима треба обратити посебну пажњу на заштиту од преношења
вируса, и са аспекта редовног и адекватног одржавања хигијене, као и са аспекта њихових
корисника.
Организација рада:

ОСНОВНА ШКОЛА " ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ " СУБОТИЦА

Агенција за безбедност и здрављe на раду “SAFETY FIRST” Бачко Добро Поље79
При организацији рада и радних активности, водиће се рачуна о одржавању дистанце
између запослених радника и других лица. Сви запослени за које се утврди да одређене
послове могу обављати од куће, биће упућени на рад кући.
Одлуку о томе донеће директор и благовремено обавестити запослене. При раду, сви
запослени су дужни да се придржавају мера датих у овом правилнику, али и да ту културу
понашања и примене мера задрже и у слободно време.
Дезинфекција радних и помоћних површина и одржавање хигијене:
У току трајања заразе, одржавање хигијене свих просторија ће бити подигнуто на
највиши ниво. Дневну дезинфекцију радних површина и опреме за рад ће обављати сваки
запослени на свом радном месту при чему ће пре почетка рада извршити дезинфекцију
намештаја (сто, столице, полице и сл.), као и дезинфекцију опреме за рад непосредно пре
почетка рада (нпр. тастатура, миш, хефталица, бушач за папир, командни пултови и
команде на машинама, волан, седиште у возилу, ручицу мењача и друге контактне
површине у возилу и сл.), за. За ту намену ће користити 70% раствор алкохола или
асепсол у недостатку алкохола и убрус. Не примењивати алкохол на осетљивим
површинама. Дезинфекција наведених површина и опреме ће се вршити и по завршетку
рада. Сву опрему за рад коју запослени деле, дужни су да сваки пут пре и после употребе
обавезно дезинфикују.
Налаже се појачано одржавање личне хигијене, које подразумева обавезно прање
руку по уласку у радни простор и то употребом топле воде и сапуна. За сушење руку
обавезно користити једнократне убрусе који се после употребе морају бацити у канту
за смеће обложену кесом која се може затворити.
Прање руку обавезно је и пре и после оброка, као и више пута у току дана, а у складу са
потребом. Сви судови и есцајг који се користе морају се после употебе детаљно опрати
врућом водом и детерџентом.
Саветује се свим радницима да користе сопствене шоље, чаше и есцајг. Забрањено је
делити кухињски прибор, шоље и чаше са другим лицима.
У случају појаве оболелих или других лица, односно лица на која сумњамо да су оболели,
обавезна је дезинфекција радног простора, опреме и површина од стране даваоца
професионалне услуге дезинфекције. На крају сваког радног дана, обавезно се мора
избацити смеће. Кеса се пре бацања мора везати или на други начин затворити. Обавезна
је употреба рукавица и прање руку после бацања смећа.
Обезбеђивање довољне количине средстава за одржавање личне хигијене и
дезинфекционих средстава:
Обезбеђивање довољне количине сапуна, убруса и дезинфекционих средстава пада на
терет и рачун послодавца, а за вођење евиденције о стању и потребним набавкама
одређују се директор и руководиоци пословних јединица/сектора/одељења и сматрају се
одговорним за обезбеђивање ових средстава. У случају рада на терену, службеном путу и
сл. или непредвиђених околности, запослени може и на рачун предузећа уколико је у
могућности, да купи и употреби средства за одржавање хигијене или дезинфекцију, а
послодавац је дужан да му надокнади те трошкове.

Кад бих могла да пожелим било шта

Detalji

Autor danka

Datum kreiranja: 18 septembar 2020

Pogodaka: 12

Кад бих могла да пожелим било шта, пожелела бих…

„Овај мали део година које ми називамо животом често може бити јако непредвидив и застрашујућ. Једна половина људи има навику да из сваког искуства извуче најбоље делове и да из њих научи нешто, док друга половина гледа лошу страну и учи себе да не прави те исте грешке. Доказано је да су обе стране добре и да ниједна не тера људе на лоше размишљање.“

Кад сам прочитала тај текст једног јутра, навео ме је на размишљање како су људи одувек правили групе међусобно и како су често омаложавали једни друге само зато што су неки од њих били другачији. Баш због тога сам натерала себе да пробам да ли би једна тинејџерка као ја могла да наведе себе да извлачи и добре и лоше стране неких искустава и да пробам да направим ''нову врсту'' размишљања код људи. Почела сам следећег дана чим сам се пробудила и прво на шта сам помислила је како морам да нахраним своје мачке. Села сам на ивицу свог кревета, замислила сам се и схватила да заправо имам само једну мачку и да ми је друга угинула пре неколико недеља. У нормалним околностима бих заплакала на помисао на мог драгог мачора али сам се брзо сетила свог експеримента и почела да размишљам како бих могла да извучем нешто добро из тог искуства. На почетку је било јако тешко, јер једино што сам могла да извучем из себе било је то да ми се живот скроз променио и да никада неће бити исти као што је био док ми је мачор био у животу. Али након неколико минута размишљања схватила сам да из тог негативног размишљања могу да извучем нешто позитивно, а то је било следеће: да, живот ми можда никада неће бити исти, али у исто време, ја никада нећу добити назад те сузе које сам проплакала и минуте који су ми сад прошли, једино што могу да урадим јесте да наставим даље и да се надам да ћу некада имати поново такву неописиву љубав. И после тог сазнања осећала сам се срећније и поносније на себе јер сам успела да извучем целокупну поуку из једног дела свог живота а не само половичну, како је у том чланку писало. Дошла сам до закључка да вести, новине као и друштвене мреже често могу да нас наведу да мислимо да постоји само једна „врста“ људи и да ако неко покуша да се супротстави том стереотипу постаје мање важан. Често говоримо колико имамо отворене умове и како смо спремни за нова искуства,  док нас неке једноставне ствари збуњују само зато што се не експонирају јавности у довољној мери као и остале ствари.

Тако да кад бих могла да пожелим било шта, пожелела бих да сваки човек на овој планети схвати да је живот јако кратак да бисмо некога третирали другачије или исмевали јер се он нама не свиђа. Такође, живот не мора да нам буде пун негативности, ако их избацујемо где треба и како треба и да популарност није особина већ нешто шта ти уопште не треба да би био срећан. Срећа долази изнутра и треба водити рачуна о њој исто као и што водимо рачуна о свему осталом.  

Петра Медаковић 8/3

Kada bih mogla da poželim bilo šta, poželela bih...

     Kada bih mogla da poželim bilo šta, poželela bih da letim. Sama pomisao na to da mogu da odem visoko u vazduh i uživam u pogledu na svet sa visine je nezamisliva.

 Zamislite da ujutru ustanete, kišni je dan i poletite iznad oblaka. Kada svi ostaju u kući zbog kišnog dana ja bih letela iznadn njih na sunčanom nebu iznad svih tmurnih i gustih oblaka. Posle kiše kada se stvori duga, proletim kroz nju, možda čak i nađem ćup na kraju duge. Odmah bih proverila nijanse dugine boje i pažljivo posmatrala da slučajno ne vidim neku čarobnu vilu. Jedan od mojih snova je da proputujem ovaj svet, jer smatram da sva čuda ovog sveta treba da se vide - od pustinje do visokih planina, od mora do džungle. Obišla bih ceo svet i pažljivo ga posmatrala. Sama zamisao  je neverovatna. Noću, kada dođu zvezde, odem i letim po nebu i zaboravim na sve svoje probleme, a posle ujutru odem u školu umorna od letenja cele noći. Moji nastavnici verovatno ne bi bili presrećni, ali i pored svog tog umora ja bih bila vesela i imala bih snage da izdržim taj dan samo da bih dočekala sledeću magičnu noć. Nekada bih možda bila usamljena, nebo je jako veliko i prostrano, a ja sam ništa naspram njega. Možda naiđem na koji avion i mahnem putnicima koji bi me gledali u čudu kao da su poludeli. To bi čak bilo i zanimljivo u tom trenutku, ali volela bih kada bih mogla to da podelim sa nekim pošto avion brzo prođe i onda opet ostajem na ogronom i predivnom nebu. Sama ili sa nekim ne bih mogla da izdržim da ne posetim svako malo ostrvo i otkrijem sve njegove tajne. Najzanimljivije je tamo gde ljudi još nisu kročili. Takva mala ostrva su blaga ove planete svako je posebno na svoj način i tako su egzotična. Tamo gde su ljudi kročili vidi se njihov trag, svesno ili nesvesno ljudi uvek ostave neku vrstu traga. Moja želja je da letim,ali podjednako bih volela da mogu da dišem pod vodom i istražim neverovatan podvodan svet. Okeani su mi nekada zastrašujući, tako duboki i tamni i nikad ne znaš šta te očekuje, ali radije bih rizikovala i istražila i taj čudesan podvodan svet nego ostala u svojoj kući i nikad ne saznala šta se nalazi u njem. Živi se samo jednom, ali pošto moja želja nije da mogu da dišem pod vodom nego da letim mogu samo da posmatra te neverovatno ogromne vodene površine sa visine i uživam u pogledu na njih. Najrađe bih svoju želju podelila sa nekim, sa nekim ko jednako jako voli da putuje i otkriva neverovatne tajne ovog sveta kao i ja, ali to je nemoguće i samo letenje po nebu mi deluje kao san čak i ako letim sama. Ne treba biti nezahvalan, ovakvu šansu ljudi nemaju u svom životu i ako je dobiješ, moraš je iskoristiti. Važno je da je ne iskoristiš za loše stvari i da ne otkriješ egzotična i neotkrivena mesta drugim ljudima. Oni bi ih odmah naselili i uništili taj mali nezamislivi prostor, taj mali, ali miran svet koji funkcioniše skroz drugačije od normalnog sveta. Nisam sigurna da li bih mogla da poletim tolliko visoko da izađem iz Zemljine atmosfere i obiđem ostale planete baš kao Mali Princ. Da odem na asteroid B612 i posetim njega, da zalijem ružu i očistim vulkane i nastavim da istražujem univerzum, on je beskonačan i neotkriven, ali mračan i strašan. Zvezde nisu tako sjajne i lepe izbliza, nekako su zaustrašujuće. Niko ne živi zauvek i mislim da treba da istražuješ i imaš barem malo avanturističkog duha dok živiš, da uživaš u životu i živiš punih pluća.

     Pored svog ovog neopisivo prelepog sveta uvek bih se na kraju dana vratila kući, svojoj porodici i prijateljima jer su oni mnogo važniji i vredniji deo mog života nego letenje koliko god prelepo ono bilo. Letenje kao zamisao je prelepo, a i putovanje svetom nije ništa gore, ali čovek bi poludeo bez ljudi u svom životu jer čovek nije bez razloga najdruštvenije biće na svetu.   Hana Štajnfeld 8/3

Летопис 2020.г.

Detalji

Autor danka

Datum kreiranja: 08 septembar 2020

Pogodaka: 15