Breadcrumbs
Meni
Login Form
POČETNA
Takmičenja u 2020/2021. g. - uspeh
- Detalji
- Autor Danka Stikić
- Pogodaka: 11
Naši učenici učesnici projekta ,,Podrška psu sa markicom''
- Detalji
- Autor Admin
- Pogodaka: 13
"Незаборавна субота"
- Detalji
- Autor Danka Stikić
- Pogodaka: 23
Незаборавна субота
Приближавао се дан када сам одлучио да позовем другаре и разредну код моје баке на
село.
Пријатељство за мене значи много тога: срећу, тугу и пажњу једних према другима.
Сада сам очекивао своје другаре и разредну. Са њима сам хтео да поделим свој однос
према пријатељству. Довољно се познајемо и то неће бити тешко. Сунчано јутро је
наговештавало један такав догађај.
Док сам спремао сто и постављао храну и пиће стигао је први гост аутом. То је био нико
други него један од мојих најбољих другова Лука Лисац. Лука Лисац и ја смо играли
кошарку. У међувремену је стигао други гост .То је био Марко Писац. У том тренутку сам
их обојицу назвао Два шешира. Отишао сам по своје другаре и разредну и сви смо заједно
кренули у нове авантуре . Упутили смо се у двориште да бисмо играли фудбал.
Довикивали смо се и договарали . У првом тиму су били : Олга Олдановић, баба Звеченка,
брат Вуле, Радован Растко и Марко Писац. У другом тиму су били: Лука Лисац, Милош
Ормановић и Немања Прања. Кренула је утакмица када је Лука Лисац дао гол. Прошло је
много времена, а соколови на терену су се још борили. Завршена је била велика битка и
други тим је победио голом Луке Лисца. Играли смо се истине и изазова и ишли смо у
шуму. Покрај шуме смо срели Милована пса и још једног пса. Цео дан смо трчали и
радовали се разним играма. Сваки другар је показао колико ужива у овим доживљајима и
авантурама. Нашој радости није било краја, али смо се у једном тренутку ипак морали
разићи свако својој кући. Разредна је била срећна што има овакву дружину.
Прође још једна субота у којој смо сви научили шта значи пријатељство и дружење.
Верујем да ће сваком од мојих другара ово остати у сећању.
Илија Крпић 6/3
"Излет код баке Бисерке"
- Detalji
- Autor Danka Stikić
- Pogodaka: 20
Излет код баке Бисерке
Ово је врло занимљива прича о баки фудбалерки и њеној веселој дружини. Једног
(не)обичног топлог дана моје одељење и ја смо се упутили у авантуру која нам је
наизглед деловала као обичан дан, али се то брзо променило.
Ујутро око десет сати окупили смо се на аутобуској станици спремни да...па...нисмо
знали тачно на шта, али било је нешто прилично узбудљиво. Стигли смо на наше
одреште, рај ,хоћу рећи, у кућу баке нашег друга Илије. Сви смо испрва били
одушевљени столом пуним хране, малих хамбургера, сокова колико ти душа жели и
свежих кифлица и погачица.
У опцијама су нам били фудбал, одбојка, кошарка, али ми смо, наравно, хтели нешто
узбудљивије. Играли смо се лопова и полицајаца. Лопови су трчали по њивама, по
високој трави и по двориштима неких бабарога које би нас поштено средиле кад би
схватиле да смо им изгазили драге руже. Полицајци су нас будно пратили. Нису
дозволили да им побегнемо. Одлучили смо да се сакријемо испод неких камиона, али
било је прекасно, видели су нас и ухватили. Ова игра нам је досадила, па смо одлучили
да ипак играмо одбојку. Поделили смо се у два велика тима, и да, нисмо успели да
завршимо игру, али свакако је било забавно.
Наступило је време да одрасли одаберу игру. Наравно, то је била умирујућа шетња
шумом која је била пуна комараца. Сви смо се из шетње вратили жедни, што нас је
натерало да попијемо све сокове са стола. У име целог мог одељења извињавам се на
жртви коју је поднела цедевита и цела њена породица. Док смо се ми одмарали,
издвојило се пар појединаца, укључујући и баку, и били смо сведоци најузбудљивије
фудбалске утакмице у крају, а и шире.
Види ти то, баш поред куће налазило се огромно пешчано брдо. Не, разредна, нећемо
да се пењемо по тако величанственом брду које нас неодољиво мами да се попнемо и
спустимо са њега бар 100 пута. Ма да,то све може да падне у воду, али, потписујем да
имамо најзабавнију разредну на свету. Не само да нас је пустила да се пењемо, већ је и
слала наше слике наставници физичког да нам подигне оцену. Дефинитивно сви имамо
заслужене закључене петице. Досадило нам је скакање, па смо одличили да ,,оперемо“
ноге. Ма да, како да не. Почели смо да се прскамо на све стране, били смо мокри од
главе до пете. Али, ноге су нам на крају ипак биле чисте.
Хоћу да се, у име целог одељења, захвалим баки Бисерки на фантастичном проводу, а и
зато што је доказала да девојчице могу да играју фудбал. Никад нећемо заборавити овај
забаван дан, који нас је вратио у још млађе дане и авантуре за које данас немамо
времена. Једва чекам да поново направимо овакво окупљање, које никада нећемо
заборавити!
Јелена Поповић, 6/3