ДА ЛИ ЈЕ Е-МТБ БИЦИКЛ БОЉИ ОД ОБИЧНОГ
Бицикли су веома добри за људско здравље, а скоро сви воле да их користе. Е бицикли илити
хибридни су бицикли који имају електромотор у погону. Тај мотор није нон-стоп у функцији, он
се пали само када возач вергла и тада додаје мало снаге. Постоји више врста е бајкова, а то су:
крузинг бицикли: то су бицикли које најчешће возе старији људи, имају танке гуме, корпу
напред и закривљен волан; затим иду хардтаил бицикли- то су они којих највише има по граду-
имају само предњи амортизер и веома су лаки и последњи, уједно и најскупљи су фулл
суспенсион бицикли- њих скоро никада не видите. Имају предњи и задњи амортизер често
велике дискове за кочење и дебеле гуме.
Хибридни бицикли су веома добре из више разлога: потребна је физичка активност са мање
умора , веће су шансе при пењању, може да се пређе већа километража . Али имају и мане:
доста су тешки: од 16 до 27 килограма, забрањена је вожња на већини стаза, доста су скупљи
од обичних од 3000 до 16000 еура, скупље је одржавање у односу на обичне, чак и од 50 до
100 еура.
У већини случајева су хибридни бицикли бољи од обичних, али су уједно и скупљи.
Теодор Мрвељ, 8/1
СРЕЋА
Живот-огроман комплексни појам. Саздан је од безброј ситница, великих осмеха, топлих
речи, срдачних загрљаја, искрених емоција. Његово наличје је другачије, сурово, тамно. У
неким тренуцима показује свој злуради осмех, сеје невоље и шири интриге, несугласице и
мржњу.
Од када сам постао свесан свога постојања протканог дечијим насигурним корацима,
родитељи су се трудили да ми пронађу место под сунчевом капом. Марљивост и рад мојих
несебичних дароватеља су ми усадили радне навике-основно начело успеха. Током година
одрастања научио сам да се великим трудом постиже успех-ствара глад за знањем, развија
неутољива жеђ за развијањем интелекта.
Мој пут је сада све јаснији, све шири. Понекад се осећам као изгубљени морнар у страшним
морским чељустима, осећам понекад да се давим, да нећу успети да удахнем ваздух живота.
Тада изникну светионици, разгоне таму, смирују буру. Ти светионици су савети мојих
најмилијих, њихови путокази, примери. Сва њихова надања су салили у моје кости. Усадили су
ми у свест смисао постојања, одабир правог пута. Научио сам како треба украсти оно што је
најбоље, најлепше и најдрагоценије. Стара добра пословица каже да је свако кројач своје
среће, а ја се у потпуности слажем са сваком речју.
Пут до среће није посут драгим камењем, свилом и кадифом, већ је трновит и болан, али је
награда на крају пута огромна и непроцењива. Трудићу се да никада не кренем странпутицом
и не залутам на козије стазице. Желео бих да постанем виртуоз на хармоници, да звуци које
будем производио буду мешавина среће, љубави и успеха.
Упознао сам до сада обе стране медаље, прогутао сам неколико горких пилула, али ослонац су
моја стремљења, потпора породице и велики успех у професији.Идеали и васпитање ме вуку
напред! Потрудићу се да устрајем на том путу.
Страхиња Милошевић, 8 /1