Ženski likovi iz pokosovskog ciklusa
Ženski likovi iz pokosovskog ciklusa su nemaštovito izmišljene osobe koje sve imaju iste osobine, vrline i mane.
Meni se iskreno ne sviđaju epske pesme jer su dosadne, ali ipak ih moram čitati. Radije bih slušao onu glupavu pesmu “Balkan” koju peva Milan Stanković, nego da pročitam neku epsku pesmu. Skoro u svakoj epskoj pesmi ženski likovi su takoreći mudri, hrabri, snalažljivi, neustrašivi, pametni, ali ipak, u nekim slučajevima to jeste tako.
O tome nam govori pesma ”Deoba Jakšića” u kojoj Bogdan i Dmitar Jakšić na miran način dele očevinu, ali se zato posvađaše oko časti tj. konja i sokola. Dmitar je pri odlasku u lov rekao svojoj ljubi Anđeliji da mu otruje brata Bogdana, ili ako to ne uradi ostaće bez života. Anđelija je sva nesrećna sela razmišljati i napokon se dosetila. Uzela je molitvenu čašu pozlaćenu, napunila je rujnim vinom i otišla k đeveru Bogdanu. Zamolila ga je da joj da konja i sokola, a Bogdan se sažalio i primio izvinjenje. Dmitar se onda setio kako je dobro imati brata i pojurio je u Beograd da spreči trovanje. Kada je stigao, Anđelija mu je rekla da je svađa gotova i da se pomire.
Nekada su žene bile kao kućni robovi ili kao sluge koje samo slušaju šta im muževi govore, nisu imale pravo glasa, niti su mogle znati šta se tokom dana dešavalo. Danas je to mnogo drugačije, jer su žene na vrhu i mnogo vole da manipulišu (bar većina).
Da nije bilo žena, ko zna kakav bi ovaj svet bio, jer žene su nešto najvrednije što je Bog ikada stvorio.
Treba ceniti svoje stvari, pa čak i tuđe, jer sloga kuću gradi, a nesloga razgrađuje.
Srđan Radujko 7/3