Razmišljam o životu
|
N |
ajveći problem sadašnjice je upravo komunikacija. Ljudi ne znaju da se ponašaju u skladu sa određenom situacijom i zbog toga vrlo često propadaju, kako u poslu, tako i u prijateljstvu i ljubavi.
Svaki dan govore: “Poštuj, slušaj starije, lepo im se obraćaj, ne odgovaraj se, budi fin.“ Te reči često izgovaraju naši roditelji, a nekada ni oni sami ne umeju da se kontrolišu. I tako stižemo do toga da sve što mi kažemo ili uradimo, a da je to naše, lično mišljenje, to nije dobro. To ne treba tako. Tu počinju da sevaju i pucaju reči zbog kojih se posle kajemo.
Mi ne poznajemo lepu reč u teškom trenutku. Samo osude na tuđi obraz, a šta je sa nama? Danas onaj koji kaže da nije tvrdoglav, i da ne voli da „istera“ svoje, dajem sebi za pravo da kažem da laže. Da je tako, na svetu ne bi postojao ni jedan nerešiv problem. A svi znamo da takvih ima na hiljade.
Ali moje mišljenje je da mlade osobe nisu u zdravom okruženju pa samim tim nemaju svest o lepom, kulturnom izražavanju. Više od pola mlađe populacije ljudske vrste ne zna da starijim osobama treba persirati i lepo, polako pričati sa njima. Probranim rečima i sa puno strpljenja. Mnogi danas ne znaju da kažu: “Izvini, možeš se molim te pomeriti?“ Ne, to pre zvuči ovako: “Aj sklanjaj se!“. To je samo jedan od primera. Ne znamo da se kontrolišemo i zbog toga upadamo u probleme. Moramo puno da poradimo na svom ponašanju. Nije lako, ali čekaje, šta je u životu lako? Samo umreti.
Ali i tu se postavlja pitanje:“Da li ćeš umreti kao čovek koga će pamtiti po ružnom i bahatom ponašanju, ili čovek koji je za sobom ostavio dobre i poštene ljude kao što je bio i on“.
Izaberite ovo drugo, isplatiće vam se.
Kvržić Aleksandar 8/3