PANDORINA KUTIJA
Â
Mnogo ljudi me je izneverilo ili naljutilo u životu, ali taj bes retko osetim. Nekada jednostavno ćutim i tako izbegavam da drugi ljudi primete moja osećanja, a ponekada mi je važno da drugi ljudi primete i pomognu mi. U većini slučajeva moja tužna i uvređena osećanja čuvam samo za sebe.
Retko ko me nikad ne uvredi ili naljuti,makar i zbog gluposti. Mi sami smo ponekad faktor naših osećanja. U zavisnosti od toga kome verujemo, pruĹľamo, kaĹľemo… Neki ljudi na prvi pogled izgledaju potpuno nezlonamerno, pa im mi pruĹľimo naša osećanja, a oni nas iskoriste kao lutke na koncima. Ljudi prema kojima smo obavezni su ponekad najveći ÄŤinioci naše tuge, patnje. Svako u pubertetu ima sukobe sa roditeljima, ali neki nemaju sa kim da se sukobe. Kad sam besna krivim svoju mamu koja me samostalno podiĹľe, brine o meni, voli me… Svaki put kad osetim ÄŤak i malo tuge kaĹľem mami jer se plašim da li je normalno toliko tugovati za neÄŤim. Ponekad krivim tatu kad se naÄ‘em u neprijatnoj situaciji iako ga nisam videla godinama. Svaki put kad se osetim izolovana, udaljena od svega što se dešava oko mene (kao što se sad osećam)glumim da sam luda i smešna, ali ustvari mi uopšte nije do smeha. Mnogo prijatelja sam izgubila pri selidbi u Srbiju, ali sam stekla znanje o poštovanju, vrednosti drugarstva… Mnogo puta noću sanjam o mojoj sreći i uĹľivanju ,ali znam da su to ustvari moje fobije i strahovi zbijeni i preobuÄŤeni u pozitivno.
Sad sam našla okruženje gde se osećam bezbedno i potpuno nedostupna bolu ,tuzi i besu. Jer naša osećanja su kao pandorina kutija,dostupni su samo onima kojima ih predamo.
Li Katarina Dafna VI 3