Незаборавна субота
Приближавао се дан када сам одлучио да позовем другаре и разредну код моје баке на
село.
Пријатељство за мене значи много тога: срећу, тугу и пажњу једних према другима.
Сада сам очекивао своје другаре и разредну. Са њима сам хтео да поделим свој однос
према пријатељству. Довољно се познајемо и то неће бити тешко. Сунчано јутро је
наговештавало један такав догађај.
Док сам спремао сто и постављао храну и пиће стигао је први гост аутом. То је био нико
други него један од мојих најбољих другова Лука Лисац. Лука Лисац и ја смо играли
кошарку. У међувремену је стигао други гост .То је био Марко Писац. У том тренутку сам
их обојицу назвао Два шешира. Отишао сам по своје другаре и разредну и сви смо заједно
кренули у нове авантуре . Упутили смо се у двориште да бисмо играли фудбал.
Довикивали смо се и договарали . У првом тиму су били : Олга Олдановић, баба Звеченка,
брат Вуле, Радован Растко и Марко Писац. У другом тиму су били: Лука Лисац, Милош
Ормановић и Немања Прања. Кренула је утакмица када је Лука Лисац дао гол. Прошло је
много времена, а соколови на терену су се још борили. Завршена је била велика битка и
други тим је победио голом Луке Лисца. Играли смо се истине и изазова и ишли смо у
шуму. Покрај шуме смо срели Милована пса и још једног пса. Цео дан смо трчали и
радовали се разним играма. Сваки другар је показао колико ужива у овим доживљајима и
авантурама. Нашој радости није било краја, али смо се у једном тренутку ипак морали
разићи свако својој кући. Разредна је била срећна што има овакву дружину.
Прође још једна субота у којој смо сви научили шта значи пријатељство и дружење.
Верујем да ће сваком од мојих другара ово остати у сећању.
Илија Крпић 6/3