Радови ученика

PANDORINA KUTIJA   Mnogo ljudi me je izneverilo ili naljutilo u Ĺľivotu, ali taj bes retko osetim. Nekada jednostavno ćutim i tako izbegavam da drugi ljudi primete moja osećanja, a ponekada mi je vaĹľno da drugi ljudi primete i pomognu mi. U većini sluÄŤajeva moja tuĹľna i uvreÄ‘ena osećanja ÄŤuvam samo za sebe. Retko ko me nikad ne uvredi ili naljuti,makar i zbog gluposti. Mi sami smo ponekad faktor naših osećanja. U zavisnosti od toga kome verujemo, pruĹľamo, kaĹľemo… Neki ljudi na prvi pogled izgledaju potpuno nezlonamerno, pa im mi pruĹľimo naša osećanja, a oni nas iskoriste kao lutke na koncima. Ljudi prema kojima smo obavezni su ponekad najveći ÄŤinioci naše tuge, patnje. Svako u pubertetu ima sukobe sa roditeljima, ali neki nemaju sa kim da se sukobe. Kad sam besna krivim svoju mamu koja me samostalno podiĹľe, brine o meni, voli me… Svaki put kad osetim ÄŤak i malo tuge kaĹľem mami jer se plašim da li je normalno toliko tugovati za neÄŤim. Ponekad krivim tatu kad se naÄ‘em u neprijatnoj situaciji iako ga nisam videla godinama. Svaki put kad se osetim izolovana, udaljena od svega što se dešava oko mene (kao što se sad osećam)glumim da sam luda i smešna, ali ustvari mi uopšte nije do smeha. Mnogo prijatelja sam izgubila pri selidbi u Srbiju, ali sam stekla znanje o poštovanju, vrednosti drugarstva… Mnogo puta noću sanjam o mojoj sreći i uĹľivanju ,ali znam da su to ustvari moje fobije i strahovi zbijeni i preobuÄŤeni u pozitivno. Sad sam našla okruĹľenje gde se osećam bezbedno i potpuno nedostupna bolu ,tuzi i besu. Jer naša osećanja su kao pandorina kutija,dostupni su samo onima kojima ih predamo. Li Katarina Dafna VI 3

Portret devojaka sada i  nekada    „Znaš, osim što sam najlepša i najbolje obuÄŤena cura u razredu, ja sam i najpametnija“, kaĹľe mi moja poznanica. „E pa devojko“, mislim se ja, „ti oÄŤigledno imaš teĹľak sluÄŤaj samoobmane pomešane sa viškom novca!“ Uostalom, ko sam ja da sudim o bilo kome, ako ona misli da je lepša otkako je postala plavuša, išla na tretman izbeljivanja zuba sve sa stalnom protezom ukrašenom cirkonima, ide u „kvarcaonu“ dva puta nedeljno, farba svoje veštaÄŤke nokte u roze boju, svaka joj ÄŤast. Osim svega ovde navedenog u velikim koliÄŤinama, ÄŤini mi se da već godinama nije proÄŤitala ni jednu knjigu, osim onih traÄŤ novina, a i ne ume da sastavi dve reÄŤenice a da ih nije slengovala, onako – po moderno. Ĺ ta se desilo sa inteligencijom, humorom, mudrošću, dobrotom, ambicijom i zašto mi se ÄŤini da sve ove reÄŤi zvuÄŤe strano pored reÄŤi lepota i novac. Ne tako davno, priÄŤala mi je moja baka, Ĺľivot devojke je bio teĹľak. Još rano, sa nepunih deset godina, poÄŤele su pomagati po kući, kuvati i spremati. Vezle su i plele predivne stvari. Vremena za ljubav je bilo malo jer se uglavnom radilo od jutra do sutra. Ona koja je bila srećnica, školovala se i imala je lakši Ĺľivot, obavljala je umne poslove a ne fiziÄŤke, mada su se i one morale boriti za sebe u „muškom“ svetu. Prema roditeljima su se odnosile sa poštovanjem i ÄŤesto su im govorile „Vi“. Imale su divne osobine, bile su vredne, spremne da pomognu, mudre i inteligentne. Lepota duše zraÄŤila je iz njih i bila je bitnija od spoljašnje lepote. Današnje devojke uglavnom dobiju sve na tacni. Mali je broj onih koje sa petnaest godina znaju napraviti kolaÄŤe, ili spremiti ruÄŤak, plesti i vesti. Bude se u podne uz Facebook, imaju preko dvesta virtuelnih prijatelja koji nikada nisu iskreni, ne jedu celi dan da bi bile što mršavije, puše, piju i ÄŤesto saÄŤekaju zoru u nekim zadimljenim kafićima. TraÄŤare i troše svoje dragocene dane. ÄŚini mi se da polako iščezava ideja da lepotu ÄŤini ono što je unutra, verovatno zbog toga što unutra više nema niÄŤega sem par zalogaja voća, a sve su previše gladne da bi razmišljale…   Valentina Mesaroš VIII 3

Istina o Ĺľivotu   ÄŚija je greška, što te plave oÄŤi suze? ÄŚija je greška, kad neÄŤiju majku nebo uze? ÄŚija je greška, što se umire bez hrane? ÄŚija je greška, što neko ne zna za lepe dane?   „Neću da jedem, ne volim krompira!“, reÄŤenica je koju ÄŤesto ÄŤujemo, pa hajde, zapitajte se malo, da li ono dete u Africi bira? Ili moĹľda ostaje gladno, pa onda zauvek sklopi okice, i to dete je neÄŤije, jadno!   Toliko ljudi napušta svoju decu, strašan je osećaj gledati ih kako odlaze… Eto, i to samo zato jer su se puino svaÄ‘ali, ili je tata našao drugu Ĺľenu, roditelji, ako ćete ih već ostavljati, zašto ste ih uopšte raÄ‘ali?   Ljudi za oduzimanje tuÄ‘eg Ĺľivota, dobijaju po deset godina zatvora, puste ih u svet uz reÄŤenicu: „Ma šta je to, obiÄŤan smrtnik jedan“… Ali ne, nisu u pravu! Zamislite kako je porodici nastradalog,  svaki Ĺľivot je podjednako vredan!   U današnje vreme malo ljudi shvata da su svi na ovom svetu isti, da svi trebaju da imaju ista prava, a ne samo zato što je njegova tetka Ĺľena roÄ‘aka gospodina predsednika, da je on poseban, pa nema veze ÄŤak ni ako padne koja glava.   Mnogo je maminih razmaĹľenih princeza, koje ne Ĺľele „Adidas“ jer BoĹľe, „Nike“ je njihov san, ajde te devojÄŤice pustite u svet! Kladim se da propašće sve za jedan dan.   Prava ljubav skoro da i ne postoji, Ko još u ovom svetu zna iskreno da voli? Nekad su to znali baš svi, a danas? Danas kad zavoliš, samo se još više povrediš, jer sve je više ljudi bez srca…   Danas se devojke osvajaju novcem, nekada to nije bilo tako. Devojku je osvajao onaj koji se bori, a ne neki krelac koji vozi Ferrari, danas samo pokaĹľe zlatan prsten i osvoji devojku lako. Nekadašnji momci su bili hrabri, jaÄŤi od svih Ĺľivotinja, Danas su to sve samo kukavice pune para, jer ipak, izgled je bitan i nema veze što je u grudima sirotinja.   O sreći da i ne govorimo. Razumite ljudi, nije sreća u lepoti i skupim autima, sreća je tamo gde je osoba koja te zna nasmejati, ÄŤak i kad poĹľeliš da nestaneš, i to treba da bude jasno svima.   Koliko samo sinova ode u svet braneÄŤi svojuz zemlju, ko njih uopšte tera na to? Niko, oni sami odbacuju svoje sne, i ostavljaju uplakane majke na pragu Ĺľivota, ÄŤekajući svoja ÄŤeda nazad, iako znaju da su šanse da se vrate minimalne.   Ratovi se vode svuda u svetu milione neduĹľnih ljudi strada, i niko se tu ne pita da li Ĺľeli ili ne, samo ih izvedu na neku praznu poljanu, i ubiju ih kao pse, i Ĺľene i decu, baš sve…   Svi ti ljudi dobro znaju, da nema svrhe ubijati se, ali ipak nastavljaju i evo opet, svi se na staro vraćamo, opet krvi na sve strane, pa se još neklicina ljudi zapita: „O BoĹľe, ÄŤije li to grehove tako skupo plaćamo?“.   Mnogo je još ovakvih „sitnica“ zbog kojih ljudi zaboravljaju, na tuće kvalitete, mogućnosti i prava, u ovom surovom svetu opstaju samo oni snalaĹľljivi, zato nemoj ÄŤekati! Nemoj odustajati! Bori se za svoje mesto u svetu, jer u suprotnom-ode glava.   Jovana Katrinka VII/3

Ĺ˝enski likovi iz pokosovskog ciklusa   Ĺ˝enski likovi iz pokosovskog ciklusa su nemaštovito izmišljene osobe koje sve imaju iste osobine, vrline i mane. Meni se iskreno ne sviÄ‘aju epske pesme jer su dosadne, ali ipak ih moram ÄŤitati. Radije bih slušao onu glupavu pesmu “Balkan” koju peva Milan Stanković, nego da proÄŤitam neku epsku pesmu. Skoro u svakoj epskoj pesmi Ĺľenski likovi su takoreći mudri, hrabri, snalaĹľljivi, neustrašivi, pametni, ali ipak, u nekim sluÄŤajevima to jeste tako. O tome nam govori pesma ”Deoba Jakšića” u kojoj Bogdan i Dmitar Jakšić na miran naÄŤin dele oÄŤevinu, ali se zato posvaÄ‘aše oko ÄŤasti tj. konja i sokola. Dmitar je pri odlasku u lov rekao svojoj ljubi AnÄ‘eliji da mu otruje brata Bogdana, ili ako to ne uradi ostaće bez Ĺľivota. AnÄ‘elija je sva nesrećna sela razmišljati i napokon se dosetila. Uzela je molitvenu ÄŤašu pozlaćenu, napunila je rujnim vinom i otišla k Ä‘everu Bogdanu. Zamolila ga je da joj da konja i sokola, a Bogdan se saĹľalio i primio izvinjenje. Dmitar se onda setio kako je dobro imati brata i pojurio je u Beograd da spreÄŤi trovanje. Kada je stigao, AnÄ‘elija mu je rekla da je svaÄ‘a gotova i da se pomire. Nekada su Ĺľene bile kao kućni robovi ili kao sluge koje samo slušaju šta im muĹľevi govore, nisu imale pravo glasa, niti su mogle znati šta se tokom dana dešavalo. Danas je to mnogo drugaÄŤije, jer su Ĺľene na vrhu i mnogo vole da manipulišu (bar većina). Da nije bilo Ĺľena, ko zna kakav bi ovaj svet bio, jer Ĺľene su nešto najvrednije što je Bog ikada stvorio. Treba ceniti svoje stvari, pa ÄŤak i tuÄ‘e, jer sloga kuću gradi, a nesloga razgraÄ‘uje. SrÄ‘an Radujko 7/3

Razmišljam o Ĺľivotu   N ajveći problem sadašnjice je upravo komunikacija. Ljudi ne znaju da se ponašaju u skladu sa odreÄ‘enom situacijom i zbog toga vrlo ÄŤesto propadaju, kako u poslu, tako i u prijateljstvu i ljubavi. Svaki dan govore: “Poštuj, slušaj starije, lepo im se obraćaj, ne odgovaraj se, budi fin.“ Te reÄŤi ÄŤesto izgovaraju naši roditelji, a nekada ni oni sami ne umeju da se kontrolišu. I tako stiĹľemo do toga da sve što mi kaĹľemo ili uradimo, a da je to naše, liÄŤno mišljenje, to nije dobro. To ne treba tako. Tu poÄŤinju da sevaju i pucaju reÄŤi zbog kojih se posle kajemo. Mi ne poznajemo lepu reÄŤ u teškom trenutku. Samo osude na tuÄ‘i obraz, a šta je sa nama? Danas onaj koji kaĹľe da nije tvrdoglav, i da ne voli da „istera“ svoje, dajem sebi za pravo da kaĹľem da laĹľe. Da je tako, na svetu ne bi postojao ni jedan nerešiv problem. A svi znamo da takvih ima na hiljade. Ali moje mišljenje je da mlade osobe nisu u zdravom okruĹľenju pa samim tim nemaju svest o lepom, kulturnom izraĹľavanju. Više od pola mlaÄ‘e populacije ljudske vrste ne zna da starijim osobama treba persirati i lepo, polako priÄŤati sa njima. Probranim reÄŤima i sa puno strpljenja. Mnogi danas ne znaju da kaĹľu: “Izvini, moĹľeš se molim te pomeriti?“ Ne, to pre zvuÄŤi ovako: “Aj sklanjaj se!“. To je samo jedan od primera. Ne znamo da se kontrolišemo i zbog toga upadamo u probleme. Moramo puno da poradimo na svom ponašanju. Nije lako, ali ÄŤekaje, šta je u Ĺľivotu lako? Samo umreti. Ali i tu se postavlja pitanje:“Da li ćeš umreti kao ÄŤovek koga će pamtiti po ruĹľnom i bahatom ponašanju, ili ÄŤovek koji je za sobom ostavio dobre i poštene ljude kao što je bio i on“. Izaberite ovo drugo, isplatiće vam se. KvrĹľić Aleksandar 8/3