Радови ученика

                                                        Gyerekhét az iskolánkban    Minden évben megrendezésre kerül a gyermekhét, amit ebben az évben október 6-tól 12-éig tartanak meg. Az idei év témája: Minden boldog gyermekmosoly hátterében egy szerető család áll.  A  hét  folyamán  a  tanárok  különböző programokat  szerveznek  a  tanulók  részére.  A  gyerekek szeretik ezt a hetet, mivel a tanárok nem feleltetik őket és rövidítettek az órák, a programokon is szívesen részt vesznek. Idén is számos új foglalkozásra kerül sor, mint például: Ki mit tud?, detektíves játék a városban, plakátkészítés, sportnap, különböző műhelymunkák.                                                                                                    Cibolya Stella

Бајка Све бајке су исте. У свакој има једна принцеза и један принц. Принцеза је лепа и принц такође, и они тако живе….и онда се принцези нешто грозно деси. Често је ухвати аждаја и покуша да је убије. Тада принц, тако паметан и способан, долази да је спаси…И мислим да не постоји ниједна бајка где принц трагично умире на крају. Не! Аждаја је та која умире. Принц прелази неке препреке које нико други не може осим њега, јер је он тако паметан и способан, а и храбар. Углавном, мање- више то је то. Али ово је једна другачија бајка…. На прелепој ливади бескрајне лепоте живела је у свом дворцу једна принцеза. Та принцеза се звала Катарина. Катарину није много занимало како изгледа, како се понаша, како се облачи, шта мисле о њој. Укратко, она је била сасвим другачија од осталих принцеза. Није ишла на чајанке и забаве и није уживала у трачарењу са својим другарицама. Она заправо није ни имала другарице. По њеном мишљењу, све принцезе биле су слабе и неспособне. Живела је потпуно сама у великом дворцу који је био опасан дебелим зидовима. Дворац је био веома стар и људи су мислили да је она нека врста вештице. Катарина је много више времена проводила у „ Забрањеној шуми” где су живела многа опасне бића. Кући је долазила само да једе и спава. Једног јутра се пробудила и осетила мучнину. Одлучила је да тај дан не иде нигде, већ само да остане у кући…Села је у двориште поред каменог бунара и почела полако да испија свој чај. У крило јој је скочила жаба. Катарина баци шољу пуну чаја , узе жабу и упита је: „ Ко си ти? Шта хоћеш? Како си доспео овамо?” Жабац одговори тихим гласом: „ Ја сам принц. Мене је зла вештица претворила у жапца. Али Ви можете да ме спасите! Само ме пољубите и ми ћемо се венчати и Ви ћете живети са мном и са мојом мамом и куваћете ми !” „ Не бих баш рекла”, рече Катарина док је вечерала жабље батаке . Ања Марковић, VII- 3, ОШ „ Иван Горан Ковачић”, Суботица

,,Не мислим на зло него на љубав”                Име ми је Олеа медитерана. Ви ме слободно зовите маслином. Дуго живим у својој отаџбини Сирији. Са брда на којем растем вековима, гледам плодне долине и плаветнило Средоземног мора.                Поносна сам што ме спомиње и Свето писмо, а волим да слушам приче о настајању мoјих предака. Они су нам преносили причу да нас је сам Бог послао најсиромашнијим људима ових крајева. Наши плодови их хране, лече и греју, а у тамним ноћима дају светлост. Зато смо и познате као симбол мира, плодности и дуговечности. Ово писмо вам пишем рањена и тужна. Пре неки дан је експлодирала граната близу мојега корења и скоро ме разнела. Граната је бачена са велике даљине од човека кога није брига да ли ће некога ранити или убити. Доживела сам многе ужасе из ранијих ратова, али моје корење је тако дубоко урасло у земљу, да сам се до сада опорављала и доносила плодове. Сада више и немам снаге за животом. Али када је јато уплашених голубова слетело на моје гране, тада сам осетила нову снагу. Ипак желим да живим. Ако не за друго, иако више нећу доносити плодове, нека ти голубови одмах полете у свет. У својим кљуновима нека чврсто држе гранчице мира и спуштају их по целом свету. Оне ће носити мој крик и позив: ,,Доста је, престаните убијати! Мајке рађају децу да их грле и љубе, а не сахрањују!”                Моје гранчице ће такође носити и поруке да смо ову земљу добили само на коришћење. Није наша и не смемо је упропастити ратовима!                              21.10.2013. одржан је Велики школски час у Шумарицама – још једно подсећање на стрељање ђакa у Крагујевцу. Да се никад и нигде не понови. Јасмин Фаиад 8-1 разред ОШ,,Иван Горан Ковачић” Наставница: Љиљана Мустафић