ОСНОВНА ШКОЛА ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ СУБОТИЦА
Наша учитељица Ивана Папеш Богосављев дуго година пише поезију за децу и за одрасле. Овог пута сачувала је једно детињство у својој новој књизи под називом ”Мама,слушај!-разговори са Ланом”, коју ће представити Суботичанима 14.12.2016.године. Промоција ће се одржати у просторијама биоскопа ”Александар Лифка”, са почетком у 17 часова.Сав приход од продаје књига намењен је нашој суграђанки, малој Иви Звекић, за лечење.Улаз је слободан и сви сте добордошли!
2016.12.01-én, iskolánk IV2 osztályos tanulói és Alijevity Csilla tanítónő, vendégül látta a Kolibri óvoda, ,,Méhecskék,, csoportját. A gyerekek egy érdekes őszi, kreatív foglalkozáson vettek részt. Közösen verseltünk, énekeltünk és kézműveskedtünk az ősszel kapcsolatban. Nagyon jó hangulatban telt el a játékos foglalkozás, a kicsik sok új élménnyel gazdagodtak. A program végén az óvodásokat apró ajándékkal is megleptük és meghívtuk őket a karácsonyi ünnepségre, amit december végén szervezünk.☺
1.decembar obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a.Učenički parlament škole IGK je u svom planu aktivnosti naznačio obelažavanje ovog datuma,tako da su učenici 8 razreda na spskom i mađarskom nastavnom jeziku, prisustvovali javnom časuposvećenom ovoj temi, u organizaciji udruženja Stav +plus,Udruženja za pomoć i podršku osobama koje žive sa HIV/AIDS-om.Čas je održan na Otvorenom univerzitetu, a učenici su dobili informacije, veoma korisne u njihovom odrastanju.Učenici 8-1,2,3 išli su u pratnji nastavnika: Nataše Mukić, Žužane Tikvicki i Jelene Sivč Veljanović.
„У мојој глави“ У мојој глави налази се ролеркостер емоција и експлозије хормона које ме чине другом особом. Пролазим кроз пубертет, што значи да се много тога мења. На питање „Шта се то мења?“ могу одговорити овако – све је досадније, лако ме је изнервирати и, полако, свет више не видим као свет дуга, него какав заиста јесте. У својој глави увек вртим сличне теме, о којима никад пре нисам размишљао. Размишљам о небитним стварима, које увек терам од себе, али се враћају. Онда почнем да размишљам о позитивним деловима пубертета. Почнем да размишљам како сам се уозбиљио, како сам све већи и одговорнији. Те особине донеле су ми боље оцене, бољи избор пријатеља и више разумевања. Кад сам са пријатељима, било на кошарци, било у граду, те мисли нестану, јер имам некога ко ме разуме. Ово је фаза која ће ме провести кроз луде авантуре али, поред тога, и претворити у одраслу особу. Што више мислим о томе, то се више надам да ће што дуже трајати. Видак Вукадиновић, 8.3 ________________________________________________________________________________________________ „У мојој глави“ У мојој глави има безброј тајни, мисли, брига, обавеза. Мислима често одлутам у прошлост, будућност или измаштани свет. Многи верују да се прошлост не може вратити или да је за то потребан времеплов (или неко чудо), али многи греше. За то је само потребно мало маште. Будућност је могуће предвидети. На пример, испланирати шта ћемо сутра радити. Сутра спада у будућност која је јако близу. Она има много нових ствари, тако пуно изума, који ће тек бити пронађени. Али, најбоље од свега тога је то што ми не морамо да је чекамо, јер је ми стварамо. У измаштани свет спадају све наше жеље које не могу бити остварене или нешто сасвим бајковито, што је одувек било немогуће, а ни у предстојећим годинама не може бити остварено. Свако мора имати обавезе иако је много лакше без њих. Учење, рађење домаћег, вежбање, одлазак у школу… све су то обавезе. Сваки дан – обавезе. Ни не приметимо колико их је. Али, ипак их сваки дан обављамо. Неки пут их је превише, али човек је прилагодљиво биће. Временом, све дође на своје место. У мојој глави се свашта ради. Од мисли и тајни – до обавеза. Све има свој разлог, место и време. У стварности све мора да буде по правилима. У мојој глави машта и мисли немају границе. У мојој глави се свашта ради. Ања Зечевић, 8.3
„Да се ја питам…“ Да се ја питам, не би постојали телефони, телевизори, аутомобили и сличне ствари данашњег времена. Све те ствари имају своју сврху, али се злоупотребљавају. Мислим да је људима било сасвим добро без телефона. Али, чак и кад су се они увели, коришћени су да би људи комуницирали док нису заједно. Данашњи телефони се, осим тога, користе и за многе друге ствари које нису безбедне за децу. Нажалост, све млађа деце користе паметне телефоне. Такође, пре није било телевизора. Данас се на њему приказују разне телевизијске емисије које немају смисла. Аутомобили се користе за превоз (и то може бити корисно), али они и загађују околину и ваздух који удишемо. Мислим да је много лепше било пре. Све ствари су имале своју сврху, а никоме нису штетиле. Ива Варађанин, 8.3 __________________________________________________________________________________________________ „Да се ја питам…“ Да се ја питам, скоро све би било другачије. Сви желе да укину школу, али, кад бих се ја нешто питао, никад школа не би била укинута – само бих скратио све часове на тридесет минута. Да се ја питам, у школи не би било ниједне оцене. Кад бих могао нешто велико да урадим, то би било прављење веће сале за физичко и много већег дворишта. Да владам светом, не би било сиромашних; свима бих изградио куће и станове да се не смрзавају на улици. Људи мисле да је све лако, али није, тешко је. Времена се мењају, људи немају пара ни за хлеб… а ја бих желео да имају. Али, тренутно не могу ништа да променим. Идем у основну школу и немам посао. Кад бих био најмоћнији човек на свету, учинио бих да сви буду срећни. Волим више да гледам срећу других људи него своју сопствену. Некад, кад идем некуда пешке, видим људе како просе, а поред тога морају и своје бебе да хране. Мени је жао кад их гледам такве, без ичега, док ја имам све што желим. Не волим људе који обећавају а то не испуне, и не волим људе који мисле зло свима. Да имам моћ, направио бих неку машину која би их навела да буду добри. Кад бих имао моћ и да се ја ту нешто питам, свима би живот био бољи, лепши и забавнији. Урош Грковић, 8.3 __________________________________________________________________________________________________ „Да се ја питам…“ Да се ја питам, свет би изгледао другачије – људи би били срећнији и школа би била забавно место. Волим да будем креативан и иновативан, да размишљам другачије, да мислим позитивно. Волео бих да ме једном неко некад пита да постанем председник целог света. Моја власт би донела радост свим људима. Природа би била још разноврснија, а загађивачи би се уклонили. Постојале би посебне пешачке зоне, бициклистичке зоне, а, као најбржи начин транспорта, користили би се ски-флајери! Претпостављам да не знате шта су, али ће вам убрзо постати јасније. То су као ски-лифтови који вуку уз брдо, само што ће вас ови носити кроз ваздух, од зграде до зграде. Путеви нам више уопште неће бити потребни. На њиховим местима ће бити паркови и игралишта, терени и ливаде. Замислите да свака кућа има свој парк! То би, наравно, подигло морал људима. Нема гужве, саобраћаја, после напорног дана постоји место за одмор. Све грађевине би биле нове, офарбане у светле, шарене боје. Да се направи овако нешто, потребно је много времена, новца и маште, али с обзиром на то да људи кукају да немају ништа и да не живе лепо, то је само мала препрека у глави које се морамо решити да би се дошло до лепог живота. Ипак, како кажу, вреди покушати. Лука Ивковић, 8.3
Kao i svake školske godine i ove je nastavljena saradnja naše škole sa zoo vrtom na Paliću gde naši đaci slušaju nastavne teme iz predmeta Čuvari prirode. Ove godine po prvi put tu čast su imali 1/1 i 1/3 sa svojim učiteljima Dejanom Kljajićem i Jelenom S. Pavković. Poseban doček prvacima priredila je roda zaštitni znak zoo vrta koja ne napušta njegov prostor ni kada sve ptice selice odlete na jug. Ona je naše prva pratila u stopu celim putem i čak se poigrala sa njima na sebi svojstven način. Posle ovako lepog početka još jedne u nizu uspešnih saradnji, možemo očekivati mnogo novih iznenađenja kada je zoo vrt Palić u pitanju.
U četvrtak 24.11.2016. u našu školu došla je pesnikinja Branka Ćakić iz Beograda i svojim stihovima učinila da naša škola odiše poezijom a u učenicima probudila nežnost i ljubav prema poetskom stvaralaštvu. Kroz stihove nam je ispričala priču o njenom detinstvu i odrastanju a naši učenici su uživali u strofama punim dragosti i zadovoljstva. Pesnik je uvek drag i poseban gost u našoj školi jer donosi knjigu a ona je svakako najzanimljivija igračka sve naše dece.
U organizaciji Fondacije Tijana Jurić, Osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici danas je posetila Njena Ekselencija ambasdorka Australije u Srbiji, Džulija Fini.Cilj posete je bila realizacija prve u nizu zajedničkih edukacija školske dece o bezbednosti, koje će ambasada i fondacija sprovoditi u narednom periodu. Dobrodošlicu delegaciji Ambasade Australije priredio je školski hor izvođenjem australijske, a zatim i srpske himne. Direktor škole, Nenad Mirkov, upoznao je prisutne sa merama koje nastavno osoblje sprovodi u cilju zaštite dece od nasilja.– Zahvaljujući velikom broju predavanja o digitalnom nasilju i opasnostima po učenike, naši nastavnici i stručni saradnici spremniji su danas da prepoznaju sve oblike nasilja koja se dešavaju. Oni prate ponašanja naših učenika, i u mogućnosti su da reaguju na prve indikatore kao pokazatelje potencijalnog nasilja ili trgovine ljudima. Tim za zaštitu učenika od nasilja održava sastanke na kojima se analiziraju svi pojavni oblici nasilja koji su uočeni, kao i sumnje na postojanje zlostavljanja i zanemarivanja, istakao je Mirkov. Važnost zaštite dece i borbe za njihovu bezbednost kroz saradnju institucija i organizacija, izuzetno je važna, istakla je ambasadorka Australije, Džulija Fini.– Danas smo, pored predavanja naše federalne policajke, pripremili i doneli edukativne postere za vašu decu. Ovo je prvi put da su materijali iz interne kampanje Australijske federalne policije koja se sprovodi od 1975. godine, a koja nosi naziv „Kenny koala“, prevedeni na srpski jezik. Stvaranje bezbedne sredine za decu treba da bude prioritet svih nas, istakla je ambasadorka Fini.Predavanje koje je održala federalna policajka Alison Bak deo je te dugogodišnje kampanje koju tamošnja policija koji sprovodi za decu uzrasta od 3-12 godina. Deca u Australiji su naročito dobro prihvatila maskotu – pozornika Kenny koalu, kao model dobrog policajca koji ih uči lepom ponašanju i savetima kako da ostanu bezbedna. Pored toga, cilj tog projekta je da se osnaži poverenje u policiju, te da decu podstakne da se policiji obrate za pomoć i savet.– Poruke na edukativnim posterima koje smo sada preveli i na srpski, pomažu deci da ostanu bezbedna i da donose ispravne odluke, da ne postanu žrtve ili počinioci zločina, poručila je Bak.Predavanje o bezbednosti dece održao je i osnivač Fondacije Tijana Jurić, Igor Jurić.– Saradnja sa Ambasadom Australije za nas predstavlja veliku čast, a potvrda dobrog odnosa koji imamo jeste i jučerašnja informacija da će ambasada dati Fondaciji podršku u izradi javnog registra za nestala lica u Srbiji. Kroz lično iskustvo sam uvideo da država ne reaguje jednako u svim slučevima nestanka lica, zbog čega je postojanje takvog sajta neophodno. Svako nestalo lice, naročito deca, konstantno moraju biti u fokusu javnosti i institucija, dok god se ne pronađu, istakao je Jurić.Fondacija Tijana Jurić i Ambasada Australije nastaviće da održavaju zajedničke edukacije u osnovnim školama u Srbiji.Bojana Latinović (http://tijana.rs/vesti/osnovcima-u-subotici-preneta-iskustva-australije-u-zastiti-dece-od-opasnosti/) SU: Edukacija dece o bezbednosti
MEĐUNARODNI DAN TOLERANCIJE 16. NOVEMBAR OBELEŽEN JE U SVI RAZREDIMA NAŠE ŠKOLE NA RAZNE NAČINE. UČENICI SU POKAZALI DA IM JE VAŽNO POŠTOVANJE I UVAŽAVANJE DRUGOVA I DRUGARICA U RAZREDU I ŠKOLI A POSEBNA PAŽNJA PRIDATA JE PRIHVATANJU POŠTOVANJU RAZLIČITOSTI JER SAMO ZAJEDNIČKIM SNAGAMA MOŽEMO UČINITI SVET BOLJIM MESTOM ZA ŽIVOT. Az iskola napközis diákjai egyetértettek abban, hogy a tolerancia a kölcsönös megértés és tisztelet alapja. Közös munkával emlékeztek meg a tolerancia nemzetközi napjáról.
Iskolánkban ebben az iskolaévben is megemlékeztünk a tolerancia nemzetközi napjáról. A IV/2 osztály tanító nénijével, Alijevity Csillával, csoportmunkát készített, miközben elbeszélgettek a témáról.