,,Не мислим на зло него на љубав”
Име ми је Олеа медитерана. Ви ме слободно зовите маслином. Дуго живим у својој отаџбини Сирији. Са брда на којем растем вековима, гледам плодне долине и плаветнило Средоземног мора.
Поносна сам што ме спомиње и Свето писмо, а волим да слушам приче о настајању мoјих предака. Они су нам преносили причу да нас је сам Бог послао најсиромашнијим људима ових крајева. Наши плодови их хране, лече и греју, а у тамним ноћима дају светлост. Зато смо и познате као симбол мира, плодности и дуговечности. Ово писмо вам пишем рањена и тужна. Пре неки дан је експлодирала граната близу мојега корења и скоро ме разнела. Граната је бачена са велике даљине од човека кога није брига да ли ће некога ранити или убити. Доживела сам многе ужасе из ранијих ратова, али моје корење је тако дубоко урасло у земљу, да сам се до сада опорављала и доносила плодове. Сада више и немам снаге за животом. Али када је јато уплашених голубова слетело на моје гране, тада сам осетила нову снагу. Ипак желим да живим. Ако не за друго, иако више нећу доносити плодове, нека ти голубови одмах полете у свет. У својим кљуновима нека чврсто држе гранчице мира и спуштају их по целом свету. Оне ће носити мој крик и позив: ,,Доста је, престаните убијати! Мајке рађају децу да их грле и љубе, а не сахрањују!”
Моје гранчице ће такође носити и поруке да смо ову земљу добили само на коришћење. Није наша и не смемо је упропастити ратовима!
21.10.2013. одржан је Велики школски час у Шумарицама – још једно подсећање на стрељање ђакa у Крагујевцу. Да се никад и нигде не понови.
Јасмин Фаиад
8-1 разред
ОШ,,Иван Горан Ковачић”
Наставница: Љиљана Мустафић