„Да се ја питам…“
Да се ја питам, не би постојали телефони, телевизори, аутомобили и сличне ствари данашњег времена.
Све те ствари имају своју сврху, али се злоупотребљавају. Мислим да је људима било сасвим добро без телефона. Али, чак и кад су се они увели, коришћени су да би људи комуницирали док нису заједно. Данашњи телефони се, осим тога, користе и за многе друге ствари које нису безбедне за децу. Нажалост, све млађа деце користе паметне телефоне. Такође, пре није било телевизора. Данас се на њему приказују разне телевизијске емисије које немају смисла. Аутомобили се користе за превоз (и то може бити корисно), али они и загађују околину и ваздух који удишемо.
Мислим да је много лепше било пре. Све ствари су имале своју сврху, а никоме нису штетиле.
Ива Варађанин, 8.3
__________________________________________________________________________________________________
„Да се ја питам…“
Да се ја питам, скоро све би било другачије.
Сви желе да укину школу, али, кад бих се ја нешто питао, никад школа не би била укинута – само бих скратио све часове на тридесет минута. Да се ја питам, у школи не би било ниједне оцене. Кад бих могао нешто велико да урадим, то би било прављење веће сале за физичко и много већег дворишта. Да владам светом, не би било сиромашних; свима бих изградио куће и станове да се не смрзавају на улици. Људи мисле да је све лако, али није, тешко је. Времена се мењају, људи немају пара ни за хлеб… а ја бих желео да имају. Али, тренутно не могу ништа да променим. Идем у основну школу и немам посао. Кад бих био најмоћнији човек на свету, учинио бих да сви буду срећни. Волим више да гледам срећу других људи него своју сопствену. Некад, кад идем некуда пешке, видим људе како просе, а поред тога морају и своје бебе да хране. Мени је жао кад их гледам такве, без ичега, док ја имам све што желим. Не волим људе који обећавају а то не испуне, и не волим људе који мисле зло свима. Да имам моћ, направио бих неку машину која би их навела да буду добри.
Кад бих имао моћ и да се ја ту нешто питам, свима би живот био бољи, лепши и забавнији.
Урош Грковић, 8.3
__________________________________________________________________________________________________
„Да се ја питам…“
Да се ја питам, свет би изгледао другачије – људи би били срећнији и школа би била забавно место.
Волим да будем креативан и иновативан, да размишљам другачије, да мислим позитивно. Волео бих да ме једном неко некад пита да постанем председник целог света. Моја власт би донела радост свим људима. Природа би била још разноврснија, а загађивачи би се уклонили. Постојале би посебне пешачке зоне, бициклистичке зоне, а, као најбржи начин транспорта, користили би се ски-флајери! Претпостављам да не знате шта су, али ће вам убрзо постати јасније. То су као ски-лифтови који вуку уз брдо, само што ће вас ови носити кроз ваздух, од зграде до зграде. Путеви нам више уопште неће бити потребни. На њиховим местима ће бити паркови и игралишта, терени и ливаде. Замислите да свака кућа има свој парк! То би, наравно, подигло морал људима. Нема гужве, саобраћаја, после напорног дана постоји место за одмор. Све грађевине би биле нове, офарбане у светле, шарене боје.
Да се направи овако нешто, потребно је много времена, новца и маште, али с обзиром на то да људи кукају да немају ништа и да не живе лепо, то је само мала препрека у глави које се морамо решити да би се дошло до лепог живота. Ипак, како кажу, вреди покушати.
Лука Ивковић, 8.3