УЧЕНИЦА ГЕНЕРАЦИЈЕ – НИНА ЧИСАР
Мама ме је у петом разреду неколико пута питала зашто не бих отишла на неко школско
такмичење. Није ми било јасно зашто ме то стално пита јер нисам желела да идем ни на једно.
Онда када сам од шестог разреда сваке године ишла на неколико њих схватила сам колико ми
то значи. Првих пар пута била сам јако нервозна, преиспитивала сам се да ли знам одговор на
свако питање. Након неколико пута, потпуно сам се опустила и сасвим опуштено ишла на свако
такмичење. Баш због искуства на такмичењима уопште нисам била нервозна када је дошло
време за пријемни испит, док су неки били јако уплашени.
Прво такмкичење на које сам ишла, било је такмичење из физике. Искрено, одлучила сам да
идем само јер је моја сестра ишла, али и јер је наставница била дивна. На окружном
такмичењу сам била друга и сећам се да сам била јако поносна на себе јер то уопште нисам
очекивала. Исте године ишла сам и на, мени најдраже, такмичење из техничког. Од увек сам
волела техничко али никада нисам планирала да се такмичим. На једном часу на почетку
школске године, наставница ме је питала да ли бих желела да идем јер мисли да бих била
одлична и ја сам пристала. Морам рећи, да није било ње сигурно не бих толико добро прошла
на такмичењу. Све слободно време је уложила да се припрема са мном, објасни до детаља и
свако питање прође колико год пута треба. Па тако, када је дошло време за први круг
такмикчења ја сам била сигурна у свако питање. Освојила сам друго место на окружном
такмичењу, али на жалост, због корона вируса нисам могла да идем на репуличко такмичење.
У седмом разреду одлучила сам да опет идем на такмичење из техничког. У школу смо ишли
пола онлајн, а пола уживо, па сам имала више времена за припрему. Задаци су били тежи од
шестог разреда, али сам успела да их припремим. Са наставницом, неколико дана пред
такмичење, сваки да смо до поноћи пролазиле задатке. На општинском и на окружном
такмичењу сам освојила прво место и пласирала се на републичко. Такмиичење се одржавало
у Нишу. Сећам се да сам била јако срећна када сам сазнала јер никада нисам била тамо и једва
сам чекала да идем. Провела сам се прелепо, а и успела сам да освојим трећу награу. На
такмичење из енглеског, за које сам од увека знала да желим да идем, било је могуће ићи тек
у осмом разреду. Нисам се баш много припремала и освојила сам треће место. Такође, сваке
године сам слала радове на немачком и једне године сам сам освојила прво место и путовање
у Беч са другарицом. То је једна лепа ствар код такмичења јер се стекну велика искуства и
могућност за путовања. Сада већ по навици и у осмом разреду сам ишла на такмичење из
техничког. На жалост, нисам се спремала са наставницом са којом сам и претходних година,
али сам ишла на републичко такмичење.
Осми разред ми је прошао веома брзо, али и напорно. Када се нисам припремала за
такмичења, учила сам за контролне у школи и припремала се за пријемни испит. Ипак, на крају
се све то исплатило јер сам проглашена за ђака генерације.
Своје слободно време волим да проводим са друштвом или играјући одбојку. Тада заборавим
на све и осећам се најсрећније.
Уписала сам се у гимназију, а након ње планирам да упишем неки факултет. Не знам још увек
који би то факултет био јер има пуно ствари које ме занимају.