„Љубав је сусрет најлепши на свету“
Љубав је нешто са чим се родимо; љубав је она нит која нас спаја са свим на свету. Морамо знати да љубави има увек онолико колико је дајемо. Љубав је слобода, зато – будимо слободни!
Љубав је најлепша ствар на свету. Некога волимо више, а некога мање, али свакога треба да волимо подједнако, јер је свако живо биће овде да би нас нешто научило. И сваки пут, из дана у дан, пружајте љубав свима! Приметићете да се исто толико љубави враћа и вама. Некога не волимо јер нам је учинио нешто лоше, али треба и њега да волимо као човека јер нас је нечему поучном научио. Ако не пружате љубав, приметићете да ни вама не пружају љубав и дани ће вам бити празни и тужни. Љубав нас увек испуњава и даје нам позитивну енергију и снагу. Љубав је нешто што се не може купити парама, али може се пружати и давати свакоме. Зато, треба уживати у љубави и бити задовољан сазнањем да сте некоме тренутком пажње улепшали дан.
Љубав је нешто најлепше и зато је увек пружајте свима! Будите слободни у томе.
Ива Габрић, 7.1
________________________________________________________________________________________________
„Љубав је сусрет најлепши на свету“
Свако се барем једном у животу заљубио. То је најлепши сусрет на свету. Тада имате лептириће у стомаку и три метра сте изнад неба.
За мене је то био веома занимљив сусрет. Ушао сам у обданиште и једног несвакидашњег јутра догодило ми се нешто, нешто што никад пре нисам искусио. Веома сам се чудно осећао. Кад сам ушао у собу, чуо сам познате гласове мојих другара, који су ме звали да се играмо. Било ми је веома забавно. У једном тренутку угледао сам усамљену девојчицу у ћошку собе. Била је прелепа. То је била љубав на први поглед. Пришао сам јој да се упознамо. Видео сам да је била јако уплашена. Пошто сам видео да се играла луткама, започео сам разговор о њима. Запазио сам да се смирила и да јој је било забавно. Сваки дан смо се дружили… све док једног дана нисам смогао снаге да јој искажем љубав. Пришао сам јој и рекао да ми се свиђа. Она ме је гледала веома чудно. Била је љута. Од тог дана више ништа није било исто. Почела је да се све више дружи са девојчицама, а мене је избегавала, иако, верујем, ни она сама није знала зашто. Схватио сам да ћу морати да је слажем. Иако ми је и сама помисао на то била грозна, смогао сам снаге и рекао јој да више нисам заљубљен у њу. Након тога све је било као некад. Дружили смо се и све је било одлично.
Од дана када сам је слагао, схватио сам да није увек паметно говорити истину. Ипак, дан кад сам је упознао никад нећу заборавити. Била је то љубав, сусрет најлепши на свету. Макар и у лажи, ова љубав и даље расте и не знам када ће достићи свој врхунац.
Лука Сударевић, 7.1