„Човек никад није задовољан тамо где је“
Разговори људи су увек о истој теми: о лошој ситуацији у животу и о неоствареним сновима. Од јутра до послеподнева раде у својим канцеларијама и кукају како је све грозно, а пре је све било боље.
Заправо, није све толико грозно. Већина људи има релативно стабилно радно место, храну и кров над главом. Човеку ово није довољно; он би да има најлепши живот, без иједне бриге, али то је немогуће. Увек мора бити неке препреке у животу. Човек жели да све буде боље, без да ишта ради. Људи су лењи; говоре да се треба трудити, али се не труде. Изгледа као да они заправо ни не желе ишта да промене. Изгледа као да су задовољни, али нису. У већини случајева деца су та која виде овај проблем, али кад кажу то одраслима, одрасли кажу: „Не вреди.“ На крају и деца одустану, јер виде да не вреди да ово говоре одраслима.
Човек никад није задовољан тамо где је али, надам се, ако се сви људи потруде да направе промену, биће задовољни и срећни.
Михајло Габоровић, 7.1