ЈОШ СЕ СЕЋАМ СВОГА УЧИТЕЉА
Наслов је тема још једног литерарног конкурса, у организацији Друштва учитеља из Тополе, на коме је ученица наше школе, Мина Мичић, освојила III место и тиме показала да деца која воле да читају, такође воле и да пишу и тиме стварају нове светове, а врата тог света први је за њих отворио баш њихов учитељ, због чега га се многи радо сећају. Мина се сећа овако:
Још се сећам свог учитеља
Живот је књига чудесних дана, догађаја који га оплемењују и чине његово постојање… Он је испуњен дивним, слатким тренуцима, којих се радо сећамо, али и некада наизглед непремостивих препрека, преко којих само они усмерени на прави пут могу прећи …
Кроз живот нас разни таласи носе, много људи, добрих, злих, племенитих, нама јако драгих, који нас његовој тежини уче … Кроз њихова осећања упознајемо себе, насу душу саткану од чистих или укаљаних осећања .. Људи са којима проводимо време у раном детињству имају велику улогу у стварању нас ..
Човек, који ме је уз родитеље научио много је мој учитељ Дејан Кљајић. Поред слова, бројева, тешких задатака, давао је пример доброг човека, јер је увек мислио да је прави човек само ако је чистог срца и исправних ставова и да корача на путу како треба .. На својим бескрајно дивним часовима несебично је пружао најдивнија осећања и доказао своју величину. Кроз хумор и много знања водио нас је на путовање кроз свакодневницу са којом смо се тада, као мали људи први пут сусрели .. Имао је разумевања за нас, за наше вероватно тада и не велике проблеме, за које је увек имао прави, искрен одговор помоћи, како доликује .. Време проведено са њим је у правом и исправном смеру почело градити нас ..
Он ће, као печат остати у мом животу, уклесан у моја најдивнија сећања, којим ћу се увек поносити.
