„Лако је осудити, а тешко разумети човека“
Не постоји ниједан савршен човек. Свако је на свој начин другачији, без обзира одакле је и које је националности.
Не треба судити особи коју не познајеш, поготово не преко физичког изгледа. Људи су као књиге – на основу наслова не можеш закључити каква је књига. Сваки човек има своје проблеме и то не треба игнорисати, већ помоћи колико је могуће. Када човек погреши, случајно или намерно, треба сагледати ситуацију, попричати, па тек онда судити или казнити. За свако недело човеку се треба пружити друга прилика, ма колико да је неко био лош. У сваком човеку, поред лоших страна, има и нека добра особина – само је треба пронаћи. Можда је неко не зна исказати и ми му морамо помоћи. Физички изглед не мора представљати особу. Можда је особа таква због лошег друштва или због финансијских проблема. За сваког човека на овом свету треба се указати толеранција.
Моје мишљење о људима је такво – не распоређујем их по финансијском статусу, већ по доброти и њиховој вредности.
Јована Видаковић, 8.3