Radovi učenika

Medjunarodni dan pismenosti

Detalji

Datum kreiranja sreda, 13 septembar 2017 19:05

Autor Administrator

Pogodaka: 326

Radovi učenika povodom Međunarodnog dana pismenosti-8.septembra

                                       Na slovo, na slovo  m-mržnja

Mržnja je jedna od stvari koja postaje sve češća u našem svetu.

Postajemo skoro pa nesvesni težine te reči. Ali, ipak  smo svi ljudi, različiti, ali na neki način tako isti. Normlano je što smo različiti, to nas čini originalnim. Mržnja je osećanje koje često odrasli iskazuju zbog ljubomore i zavisti. Deca se samo ugledaju na njih. Ljudi mogu da žive i bez mržnje. Mnogi to ne mogu da vide uglavnom jer vide samo sebe. Zemlja se neće zaustaviti ako  izrazimo svoja osećanja. Ako kažemo “Volim te”. Život je kratak. Nema mesta za mržnju i nerviranje oko gluposti. Takve emocije su beskorisne. Neki ljudi moraju malo da se spuste na zemlju.Treba da upravljaju sopstvenim, a ne tuđim životom.

Treba da ispravljamo greške dok još imamo šanse. Zar suština nije u nesavršenosti?

Na Slovo, na slovo…M

                    U našem jeziku ima 30 slova, zatvorim oci i u glavi mi se motaju. Pokušavam da se zaustavim samo na jednom. Neka to bude slovo m.

                    Prva stvar koja mi pada na slovo m jeste matematika. Slušam je, gledam svaki dan u školi. Brojke, brojevi, cifre, znakovi, računanje, sabiranje, oduzimanje, množenje...., ih, mnogo svega i evo, već  me počinje boleti glava. Imam osećaj da tu matematiku niko ne voli, ali da se ne uvrede koji je vole, nastaviću da razmišljam o slovu m. Sledeće  mi evo na pamet pada mesec. Deo godine koji traje oko trideset dana.U godini ih ima dvanaest, a meni je najdraži januar. Meseci kroz godinu lete previše brzo, a svi mi govore, kada budem starija, leteće još brže. Baš  zato što mi lete meseci, prolaze i godine, a mi smo sve stariji. Eto zato mi je januar najdraži. On predstavlja novi početak, ostavljamo sve što je ružno iza nas u staroj godini, kreće nova godina, a ja dobijam novo raspoloženje. Umalo da  zaboravim, dnevno milion puta ponovim reč  mama, pa bi bio red da i sada nesto kažem o njoj. Mama je za mene veliko biće, ona je na svet prvo donela moju sestru, Jovanu, a nepune dve godine kasnije mene. Ali, tu njena uloga majke tek počinje. Od prvog dana našeg života pa sve dok potpuno  ne odrastemo, njena briga ne prestaje. Sprema, kuva, pere nam odeću, pegla, ide u kupovinu, vozi nas ako zatreba, pakuje nam kofere kada putujemo i raspakuje ih kad se vraćamo. Pored svega toga, ona je supruga našem tati, a ima i svoje radno mesto. Nije lako biti majka i zato mi je uvek žao kada je brzopleto uvredim ili naljutim. Ovo mi je prilika da kažem koliko volim svoju mamu i stvarno bih volela da jednog dana svojoj deci budem primer kakav je ona meni i Jovani.

                    Prvo mi se ova tema nije svidela, a onda sam sela i razmišljala. Shvatila sam da je kao ona igra “Na slovo na slovo” i može biti zabavna. J

Na slovo, na slovo P- PISMENOST

Od kada je Vuk Stefanovic Karadžić reformisao ćirilicu, Srbiji je mnogo olakšao. Ljudi su od tog dana mnogo napredovali, a srpske narodne  pesme i priče su konačno bile napisane.

   U  današnje vreme je manji broj nepismenih nego ranije. Ranije su se školovala samo  bogata deca  koja su mogla da plaćaju učitelje, a ostala deca čiji roditelji nisu imali para su bila polu-pismena, a neka skoro i nepismena. Danas sva deca u odnosu na klasne razlike mogu jednako da se školuju i da budu pismena. Pismenos t je vrlo važna kako Srbiji, tako I svetu jer da nema pismenosti, ljudi bi živeli u mraku, bez vode,struje,  I svega što danas imamo zahvaljujući pismenosti. Da nema pismenosti Srbi bi zaboravili epske bitke Kraljevića Marka,Kneza  Lazara Hrebeljanovića I drugih važnih ličnosti. Bez pismenosti ne bi bilo knjiga ni računara,telefona I televizora.Ne bi bilo ničeg, gotovo bi živeli u praistoriji u pećinama, bez automobila I bicika.Bili bi pećinski ljudi ili ljudi u petnaestom veku bez lekara  I zubara.Ljudi bi  imali epidemije I bolesti koje su uz pismenost  I knjige danas kao obična prehlada, a ranije bi bile to kobne I smrtonosne bolesti.

Da nema pismenosti svet bi bio jako loše mesto za život.    

   DEJANA KOVAČEVIĆ 6 / 1

Prolećna priredba

Detalji

Datum kreiranja petak, 26 maj 2017 15:53

Autor Administrator

Pogodaka: 432

U ponedeljak, 15.05.2017.god. u Svečanoj sali naše škole učenici III₁ održali su Prolećnu priredbu za roditelje. Deca su recitovala, pevala, glumila i svirala na raznim instrumentima. Svi smo uživali u deci  i u lepom programu priredbe.

Srpska devojka nekad i sad

Detalji

Datum kreiranja nedelja, 25 septembar 2011 22:28

Autor Administrator

Pogodaka: 4059

Srpska devojka nekad i sad

 

„Baš se dugo nismo videli, a Vi ste se baš promenili“, to su obično reči osoba koje se vide prvi put posle određenog vremena. Zub vremena ostavlja tragove na svakome. Fizički izgled se menja stalno, ali mi to na sebi nećemo primetiti jer svaki dan održavamo sastanak sa samima sobom pred ogledalom. Neki misle da su lepi, dok drugi smatraju da bi im više odgovaralo da su neka poznata ličnost koja je uvek sređena, nasmejana i lepa.

Devojke su često okrutne prema sebi. Svaka pripadnica ženskog pola želi da na sebi nešto promeni. Danas to omogućuju mnoge klinike estetske hirurgije, ali kako za to treba izdvojiti pozamašnu sumu novca, koju mnogi nemaju, mnoge devojke neku lepšu sebe vide samo u svojoj mašti. Mnogi će se pitati šta je bilo pre nekoliko vekova kada medicina nije bila toliko napredna. Tada su devojke bile prirodno lepe. Nisu postojali rizični faktori, poput raznih zračenja i katastrofa, koji bi ugrozili čitav ljudski rod. Postojala je samo čista i nezagađena priroda gde god se okreneš. Devojke su sve bile lepe i rumene, pa je svakoj bilo dovoljno da napravi lepu punđu, stavi cvet u kosu i umije se svežom izvorskom vodom da bi zablistala u punom sjaju.

Kada bi je upoznali onda bi zasijala njena unutrašnja lepota. Ponašanje joj je bilo za primer. Bila je dobro vaspitana i uvek se lepo izražavala. Današnjim devojkama kultura nije jača strana. Oblače se neprikladno, a rečnik im se svodi na strane reči i domaće psovke. Ne koriste kulturne reči kao što su „molim vas“ i „hvala lepo“ a i da ih izgovore to je više radi reda, za kojeg baš i ne znaju. Nisu dobro vaspitane a za to su krivi njihovi roditelji koji su bili verovatno isti kao one pa ni nisu mogli da je nauče ničemu lepom kad ni oni ništa ne znaju. Danas zato deluje jako čudno kad neki kažu da na mlađima svet ostaje, jer ako ovaj svet, koji je već dovoljno uništen, padne u ruke ovakvih devojaka i mladića, koji će biti još gori kad sasvim odrastu, propast je zagarantovana.

Milica Bijelić, 8-3

Pismeni sastavi , Tema : "Likovi u pokosovskom ciklusu" , Isidora Vukajlović 7/3

Detalji

Datum kreiranja utorak, 26 oktobar 2010 20:35

Autor Administrator

Pogodaka: 8322

Likovi u pokosovskom ciklusu

ao i mnogi moji vršnjaci, i ja smatram da su pokosovske pesme dosadne.Ima puno nerazumnih reči. Svi likovi imaju iste osobine, isto se ponašaju.

Međutim, to nije ono što bi nam naši roditelji ili bake i deke rekli. Oni misle da su epske narodne pesme veoma poučne i da nam mogu mnogo toga reći o srpskoj istoriji i junacima. Na primer, moj tata obožava da čita stare junačke pesme i da gleda filmove sa raznim bitkama. Oduvek mi je govorio da su ljudi u Srbiji tada bili mnogo pošteniji i hrabriji. Ja se slažem sa tim, ali nisu bili takvi kavaljeri i kod kuće.

Žene su u to vreme bile ponižavane i uplašene. Pesma „Dioba Jakšića“ govori o svađi između dva brata, Bogdana i Dmitra. Oni su svu imovinu podelili, na, što bi se reklo, ravne časti, ali nikako nisu mogli da se dogovore oko konja vranca i sokola. Besan, Dmitar je naredio svojoj ženi Anđeliji da otruje svog đevera ili da zauvek ode iz dvora. Anđelija je bila uplašena, ali je ipak mudro postupila. Odnela mu je molitvenu čašu koja je u to vreme imala poseban značaj. Jednom lepom reči i molbom, ona ih je pomirila. Jelica, ljuba vojvode Prijezde, je radije časno poginula sa svojim mužem, nego što je Turke ljubila. U to vreme, žene se nisu mnogo suprostavljale muškarcima. Prokleta Jerinja se jedina usudila, ali ju je na kraju ubio Oblak Radosav jer su se muškarci morali poštovati.

Iako su bile ponižavane i nesrećne u svojim brakovima, one nikada nisu prevarile svoga muža. Bile su mnogo hrabrije i psihički jače nego danas.