Radovi učenika

Detalji

Autor Administrator

Datum kreiranja: 07 decembar 2017

Pogodaka: 364

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, на конкурсу "Са осмехом у школу", Мреже подршке ИО Града Суботица, у организацији ОШ „ Соња Маринковић“, многи ученици наше школе су се одазвали, а најбољи радови освојили су и награде!Награде су свечано додељене јуче, 5.12.2017. у Градској библиотеци. Прво место освојио је ученик петог разреда, Лазар Веселица, док је награду за 2.место освојила ученица седмог разреда, Гала Савић. Честитамо свим учесницима и желимо још много лепих радова, успеха и награда!

I место                      Са осмехом у школу

Детињство је најлепши део човековог живота, поготово када можеш безбрижно да се играш са другарима и идеш у школу. Нажалост, постоје деца која се роде са инвалидитетом или неким проблемом. Са њима увек треба бити пажљив и хуман.

Већини деци са инвалидитетом је тешко да похађају школу, јер су наше школе углавном за здраву децу. Зато је њима потребна наша помоћ и подршка. Највећи проблем код ове деце је ношење тешких торби и премештање по учионицама. Ученици би требало да се боље организују и да помогну у ношењу ствари. У школама би требало да постоје покретне траке како би оваква деца брже и лакше пролазила кроз ходник. Деци која имају такве проблеме треба помоћ целог разреда. За то је, наравно, потребна добра воља свих нас и много толеранције за децу с таквим проблемима. Треба да их штитимо од злих људи који им се подсмевају и ругају. Имам кума Никшу који је кренуо у први разред, али још не зна да прича. Он има проблем с говором од рођења. Не зна да говори, али зна да пише и разуме дада му неко нешто каже. Када дође код мене, ја му увек покажем или објасним то што га занима. Знам да му је тешко и волео бих да идем са њим у школу како бих му помогао.

Не треба се подсмевати и ругати другачијима од себе. Овакву децу не треба издвајати из друштва, њих треба прихватити онакве какви јесу. Нису они криви што су тако рођени. Треба им пружити руку и рећи им лепу реч. Они ће са осмехом долазити у школу, поготово ако их тамо чека пуно добрих другара.

Лазар Веселица,5.разред

ОШ ,,Иван Горан Ковачић“ Суботица

Наставница: Клара Дулић

-.......................................................................................................................................................................................................

II место                     Справа за срећу

           Машине за прање веша и прање судова, фрижидери и замрзивачи, телефони и телевизори, некада чудесне справе, постале су нераздвојни део наше свакодневице, а справе попут времеплова или телепортера су нешто што ми још замишљамо, прижељкујемо и чекамо дан када ће њихова употреба постати уобичајена.

             Скутери за вожњу по ваздуху, уређај који нас чини невидљивим, роботи за помоћ у кући, љубимци или пријатељи, све су ствари чију реализацију ми жељно ишчекујемо и које би живот учиниле забавнијим и интересантнијим. Међутим, за свет би била много боља и потребнија справа која би решавала све здравствене проблеме. У машину би се унели подаци о некој болести и, после свих хемијских реакција и процеса, праска и бљесака, изашла би таблетица која би лечила све боли, патње, деформитете, ране, таме или тишине. Таква справа би била корисна за све оне који болују или пате, све оне који не знају шта значи трчати или играти се, за оне који и не сањају колико је дивна музика, глас онога ко те воли или цвркут птица, оне који не знају како им изгледа мама. Овај изум би био исто тако чудноват за све породице и пријатеље болесника, а готово и да нема некога чији ближњи нема неки здравствени проблем.

               Мој изум можда није најмаштовитији или најпомпезнији, али би окончао све болове, муке и патње, усрећио многе људе и можда учинио нашу планету мало бољим и праведнијим местом за живот.

Гала Савић, 7-3

ОШ „Иван Горан Ковачић“, Суботица

Наставница: Ивана Митић,

Detalji

Autor Administrator

Datum kreiranja: 13 septembar 2017

Pogodaka: 366

Radovi učenika povodom Međunarodnog dana pismenosti-8.septembra

                                       Na slovo, na slovo  m-mržnja

Mržnja je jedna od stvari koja postaje sve češća u našem svetu.

Postajemo skoro pa nesvesni težine te reči. Ali, ipak  smo svi ljudi, različiti, ali na neki način tako isti. Normlano je što smo različiti, to nas čini originalnim. Mržnja je osećanje koje često odrasli iskazuju zbog ljubomore i zavisti. Deca se samo ugledaju na njih. Ljudi mogu da žive i bez mržnje. Mnogi to ne mogu da vide uglavnom jer vide samo sebe. Zemlja se neće zaustaviti ako  izrazimo svoja osećanja. Ako kažemo “Volim te”. Život je kratak. Nema mesta za mržnju i nerviranje oko gluposti. Takve emocije su beskorisne. Neki ljudi moraju malo da se spuste na zemlju.Treba da upravljaju sopstvenim, a ne tuđim životom.

Treba da ispravljamo greške dok još imamo šanse. Zar suština nije u nesavršenosti?

Na Slovo, na slovo…M

                    U našem jeziku ima 30 slova, zatvorim oci i u glavi mi se motaju. Pokušavam da se zaustavim samo na jednom. Neka to bude slovo m.

                    Prva stvar koja mi pada na slovo m jeste matematika. Slušam je, gledam svaki dan u školi. Brojke, brojevi, cifre, znakovi, računanje, sabiranje, oduzimanje, množenje...., ih, mnogo svega i evo, već  me počinje boleti glava. Imam osećaj da tu matematiku niko ne voli, ali da se ne uvrede koji je vole, nastaviću da razmišljam o slovu m. Sledeće  mi evo na pamet pada mesec. Deo godine koji traje oko trideset dana.U godini ih ima dvanaest, a meni je najdraži januar. Meseci kroz godinu lete previše brzo, a svi mi govore, kada budem starija, leteće još brže. Baš  zato što mi lete meseci, prolaze i godine, a mi smo sve stariji. Eto zato mi je januar najdraži. On predstavlja novi početak, ostavljamo sve što je ružno iza nas u staroj godini, kreće nova godina, a ja dobijam novo raspoloženje. Umalo da  zaboravim, dnevno milion puta ponovim reč  mama, pa bi bio red da i sada nesto kažem o njoj. Mama je za mene veliko biće, ona je na svet prvo donela moju sestru, Jovanu, a nepune dve godine kasnije mene. Ali, tu njena uloga majke tek počinje. Od prvog dana našeg života pa sve dok potpuno  ne odrastemo, njena briga ne prestaje. Sprema, kuva, pere nam odeću, pegla, ide u kupovinu, vozi nas ako zatreba, pakuje nam kofere kada putujemo i raspakuje ih kad se vraćamo. Pored svega toga, ona je supruga našem tati, a ima i svoje radno mesto. Nije lako biti majka i zato mi je uvek žao kada je brzopleto uvredim ili naljutim. Ovo mi je prilika da kažem koliko volim svoju mamu i stvarno bih volela da jednog dana svojoj deci budem primer kakav je ona meni i Jovani.

                    Prvo mi se ova tema nije svidela, a onda sam sela i razmišljala. Shvatila sam da je kao ona igra “Na slovo na slovo” i može biti zabavna. J

Na slovo, na slovo P- PISMENOST

Od kada je Vuk Stefanovic Karadžić reformisao ćirilicu, Srbiji je mnogo olakšao. Ljudi su od tog dana mnogo napredovali, a srpske narodne  pesme i priče su konačno bile napisane.

   U  današnje vreme je manji broj nepismenih nego ranije. Ranije su se školovala samo  bogata deca  koja su mogla da plaćaju učitelje, a ostala deca čiji roditelji nisu imali para su bila polu-pismena, a neka skoro i nepismena. Danas sva deca u odnosu na klasne razlike mogu jednako da se školuju i da budu pismena. Pismenos t je vrlo važna kako Srbiji, tako I svetu jer da nema pismenosti, ljudi bi živeli u mraku, bez vode,struje,  I svega što danas imamo zahvaljujući pismenosti. Da nema pismenosti Srbi bi zaboravili epske bitke Kraljevića Marka,Kneza  Lazara Hrebeljanovića I drugih važnih ličnosti. Bez pismenosti ne bi bilo knjiga ni računara,telefona I televizora.Ne bi bilo ničeg, gotovo bi živeli u praistoriji u pećinama, bez automobila I bicika.Bili bi pećinski ljudi ili ljudi u petnaestom veku bez lekara  I zubara.Ljudi bi  imali epidemije I bolesti koje su uz pismenost  I knjige danas kao obična prehlada, a ranije bi bile to kobne I smrtonosne bolesti.

Da nema pismenosti svet bi bio jako loše mesto za život.    

   DEJANA KOVAČEVIĆ 6 / 1

Detalji

Autor Administrator

Datum kreiranja: 26 maj 2017

Pogodaka: 474

U ponedeljak, 15.05.2017.god. u Svečanoj sali naše škole učenici III₁ održali su Prolećnu priredbu za roditelje. Deca su recitovala, pevala, glumila i svirala na raznim instrumentima. Svi smo uživali u deci  i u lepom programu priredbe.

Detalji

Autor Administrator

Datum kreiranja: 25 septembar 2011

Pogodaka: 4113

Srpska devojka nekad i sad

 

„Baš se dugo nismo videli, a Vi ste se baš promenili“, to su obično reči osoba koje se vide prvi put posle određenog vremena. Zub vremena ostavlja tragove na svakome. Fizički izgled se menja stalno, ali mi to na sebi nećemo primetiti jer svaki dan održavamo sastanak sa samima sobom pred ogledalom. Neki misle da su lepi, dok drugi smatraju da bi im više odgovaralo da su neka poznata ličnost koja je uvek sređena, nasmejana i lepa.

Devojke su često okrutne prema sebi. Svaka pripadnica ženskog pola želi da na sebi nešto promeni. Danas to omogućuju mnoge klinike estetske hirurgije, ali kako za to treba izdvojiti pozamašnu sumu novca, koju mnogi nemaju, mnoge devojke neku lepšu sebe vide samo u svojoj mašti. Mnogi će se pitati šta je bilo pre nekoliko vekova kada medicina nije bila toliko napredna. Tada su devojke bile prirodno lepe. Nisu postojali rizični faktori, poput raznih zračenja i katastrofa, koji bi ugrozili čitav ljudski rod. Postojala je samo čista i nezagađena priroda gde god se okreneš. Devojke su sve bile lepe i rumene, pa je svakoj bilo dovoljno da napravi lepu punđu, stavi cvet u kosu i umije se svežom izvorskom vodom da bi zablistala u punom sjaju.

Kada bi je upoznali onda bi zasijala njena unutrašnja lepota. Ponašanje joj je bilo za primer. Bila je dobro vaspitana i uvek se lepo izražavala. Današnjim devojkama kultura nije jača strana. Oblače se neprikladno, a rečnik im se svodi na strane reči i domaće psovke. Ne koriste kulturne reči kao što su „molim vas“ i „hvala lepo“ a i da ih izgovore to je više radi reda, za kojeg baš i ne znaju. Nisu dobro vaspitane a za to su krivi njihovi roditelji koji su bili verovatno isti kao one pa ni nisu mogli da je nauče ničemu lepom kad ni oni ništa ne znaju. Danas zato deluje jako čudno kad neki kažu da na mlađima svet ostaje, jer ako ovaj svet, koji je već dovoljno uništen, padne u ruke ovakvih devojaka i mladića, koji će biti još gori kad sasvim odrastu, propast je zagarantovana.

Milica Bijelić, 8-3