Breadcrumbs


Улогуј се




КАKО СЕ НЕKАДА СЛАВИО УСKРС

Да бих сазнала како се некада славио Ускрс, питала сам своју  рођаку која има 83 године и која живи у Бајмоку. Она ми је испричала како је то изгледало када је она била мала и док је живела у Лици.

Јаја су се фарбала у петак пре подне, тај дан се постило, није се јела мрсна храна. У суботу се пекао ускршњи колач. Брали су разно пољско цвеће које се стављало у лавор са водом, а у лавор се стављало и једно офарбано јаје. На Ускрс, ко први устане, умивао се том водом и по веровању тај ће целе године бити здрав и срећан.

Офарбана јаја деца су на Ускрс носила у шуму или поље да их ставе у мравињак. Kако су мрави шетали по јајима, тако су по јајима остајале шаре куда су мрави ишли.

Kада су се јела јаја, деца нису смела да једу жуманце, него само беланце. Жуманце су јеле баке, а деца су због тога била љута.

Нина Чисар 6/1

Један од ускршњих обичаја,који се и данас сачувао у многим домовима је да се прво офарбано јаје фарба у црвену боју и то јаје се зове Чуваркућа.

Постоје обичаји који су се временом изгубили, па да за њих чујемо од наших родитеља, бака, дека...

Сваки крај Србије има различите обичаје, али има и много сличних.

Мама ми је причала да су се у Војводини Чуваркуће од претходног Ускрса закопавале у земљу,а да су се првим офарбаним црвеним јајетом на ускршње јутро трљали дечији образи и чело, како би деца била здрава, румена и срећна.

Породична славља доносе весеље, а свака кућа се придржава обичаја по својој жељи. Иако су се неки обичаји изгубили, лепо је да се о њима говори и да не оду у заборав.

Видан Бурсаћ 6/1

Упознајемо се и са обичајима везаним за слављење Укрса по грегоријанском календару. Ускрс се славио од давнина, неки обичаји су били другачији, а неки су остали исти и данас. Деца су чекала Ускрс јер су тада добијала поклоне и нова одела. Велики петак је био дан поста и нису се радили никакви послови у кући, ни на њиви. Није се чак ни палила ватра у шпорету, а тада није било електричних шпорета него се грејало и кувало на дрва. Некад су се јаја шарала у луковини, кувала су се у води у које се стављала љуска од лука, а на јаја се помоћу чарапе причврстио неки лист или цвет.  Ујутро на Велику суботу жене су пекле плетене колаче, који су се јели уместо хлеба. Данас већина људи купује плетене колаче, моја бака га и даље прави. Ујутро се кувала шунка, кобасица и јаја, а јагњетина се пекла. Све се то у плетеним корпама носило у цркву да се посвети. Деца су предвече брала зелено жито или траву и правила гнезда где ће им зека оставити поклоне. Поклони су некада били скромнији него данас, чарапе, марамице,слаткиши и за децу неко ново одело. На Ускрс ујутро се ишло на мису. За ручак се посебно свечано постављао сто и била је богатија трпеза него иначе. Ручак се започињао молитвом. На други дан Ускрса, који се зове Водени понедељак момци су ишли у поливање. Некада су се девојке поливале хладном водом из бунара, касније парфемима. Момци су ишли у групама од троје или четворо, неки пешке, неки коњима, неки фијакерима. Девојка их је почастила ракијом, вином, колачима и поклањала им је марамицу, шарено ускршње јаје и китила цвећем ревер или шешир.

Петра Михаиловић 6/1