Breadcrumbs


Login Form




МОЈЕ ОДЕЉЕЊЕ

Верујем да сваки ђак мисли да је његово одељење најбоље, заправо, и ја тако мислим. Тек
сада, у петом разреду, када су нас измешали, схватам вредност једног одељења.
Од првог до четвртог разреда дешавале су се многе сјајне ствари. Били смо немирно, али
одано одељење. Свакако је било и кажњавања и награђивања. Учитељица је увек говорила да
смо сви много напредовали. Мој разред се састоји од спортиста, музичара, истраживача и
уметника. Спортисти су најчешће дечаци, али и ми, девојчице, често се придружимо. Музичари
су многобројни, а међу њима сам и ја. Истраживачи су, такође, широк скуп. У ствари, свако
дете у мом одељењу има истраживачки дух. Уметници су код нас љубитељи ликовног. Свакако
не можемо сви да волимо све. То нас и чини посебним. До сада смо ишли на екскурзије на
Рокин салаш, на Царску бару, у Вршац и у Сремску Митровицу. Моји омиљени предмети од
првог до четвртог разреда су били српски језик и природа и друштво. Учитељица нас је често
водила у позориште и музеје. Мени омиљена представа коју смо гледали је „ Три мускетара“.
Сваке године смо добијали нове ученике. У првом разреду је дошла Теодора, у другом, чак из
Пирота, Радован, у трећем Алекса, а у четвртом близнакиње Маја и Емилија и дечак Михајло.
Сви су се јако брзо уклопили па сада имам осећај као да никада и нису били нови.
У сваком погледу сам поносна на своје старо одељење, а верујем да ће исти случај бити и у
новом одељењу.
Јелена Поповић, 5-3