Breadcrumbs


Login Form




Сваки човек има право да се разликује од других. Не можемо сви бити исти и то је у реду. Није у реду да нас неко осуђује јер смо различити.
Толеранција је прихватање, разумевање и поштовање туђих различитости. Можемо се разликовати по култури, обичајима, националности, вери, укусима, способностима, језику... Али све то уопште није важно. Често гледамо грешке других, а своје ни не примећујемо. Када бисмо сви волели једни друге, свет би био лепше место. Сви би били срећни, безбрижни и слободни. Не би било насиља. Ослободили бисмо се мржње и незадовољства. Живот не би био интересантан да су сви људи исти. Свако би требало да саслуша туђе мишљење, без обзира на то да ли се слаже са њим.
Толеранција је снажна људска врлина и мало који човек је поседује.

Ива Варађанин, 8.3

 

 

Толеранција је поштовање различитости других људи и прихватање њихових разлика.
Сви смо ми различити. Разликујемо се по понашању, изгледу, веровањима, боји коже, навикама, језику... Другачији смо и по најмањим ситницама и то нас чини јединственима. По мени, све што је јединствено је много вредније од нечега што се понавља, што је шаблонски. Свет у коме би све било подједнако и у коме би сви били исти би био досадан и беживотан. Свако би изгледао исто и размишљао слично као особа поред њега. Да је свет овакав, не бисмо учили нове језике, не бисмо слушали мишљења осталих људи и тако не бисмо могли да проширујемо и обогаћујемо наш речник и начин размишљања. Свет не би напредовао. Овако, кад су људи другачији и размишљају различито, можемо учити дивне ствари, које можемо да преносимо и на друге особе. Сви људи треба да буду толерантни. Треба да се прихвате другачији начини живљења на овом свету. Нажалост, у ово доба људи покушавају да изгледају као познати људи које виде на ријалити емисијама и на телевизији. Да свет не би био овакав, треба сви да се удружимо и да учимо нашу децу да је у реду да су другачији, да имају другачију боју коже, другачије веровање... Јер деца уче од нас и треба да им покажемо да треба да буду своје личности.
Толеранција је јако важна за живот и драго ми је што су људи око мене, као и ја сама, толерантни.

Ива Киш, 8.1


Сви смо различити и то нас чини јединственима. Свачије мишљење је подједнако важно и битно. Не морамо сви да будемо исти. Не морамо сви да мислимо исто. Не морамо сви да се понашамо исто. Не морамо сви да говоримо на исти начин. Не морамо сви да се облачимо исто. Не морамо сви да верујемо у исте ствари. Имамо право да будемо своји. Допада нам се то што су људи различити. Знамо да нас наше разлике чине занимљивима и јединственима. Поштујемо различите начине понашања и размишљања, чак и када се не слажемо са њима. Дајемо све од себе да мирно решавамо проблеме. Реагујемо када приметимо да се неко према другима неправедно понаша. Понашамо се према другима онако како бисмо волели да се други понашају према нама. Свет би био досадан да се сви слажемо, да смо сви исти. Не би било ситних свађа, а оне би јако фалиле. Не би било разлике у нама, због чега би било много монотоно и депресивно.

Жаклина Беседеш, 8.1

 

Толеранција је поштовање, прихватање, уважавање нечијег права на различитост. Разликујемо се у способностима, обичајима, веровањима, вредностима, изгледу, језику, укусима, националној припадности, спортском тиму за који навијамо и у многим другим стварима.
Међутим, у нашем друштву су још увек у великој мери раширене нетолеранција, дискриминација и предрасуде према свему што је различито. У основи нетолеранције су недостатак сигурности и самопоуздања. Понос и пркос замењују емпатију, губимо стрпљење, доказујемо да смо у праву, наша мора бити последња... Свет би био много досадан да смо сви исти и да сви исто размишљамо. Данашња деца и тинејџери се угледају на познате особе и њихов начин облачења и понашања. Ми, сви ми, треба да научимо нашу децу да буду своја и да буду толерантна према другима. Да не осуђују друге, да се не понашају лоше према вршњацима, према особама друге националности.
Важност толеранције није никада била више истицана, првенствено због свесности да нетолеранција изазива сукобе на свим нивоима.

Ања Габрић, 8.1

 

Шта је толеранција? Неки људи ни не знају шта то значи, а неки мисле да су толерантни, а у ствари ни не обраћају пажњу шта раде, како се понашају и како се односе према другима.
Толеранција је поштовати различитости међу људима и не осуђивати их због тога. Нико није исти! Немамо нити сви можемо имати иста мишљења, ставове, полове, националности, вероисповести итд. Свако је посебан по нечему, али му се због тога нико не треба ругати. Нису само националност и вероисповест део толеранције. Треба бити толерантан и према стилу облачења, према томе што неко носи наочаре или протезу, што има кратку или дугу косу... Свако има право да му се нешто свиди и, уопште, на све у животу. Толеранција је рећи неком нешто лепо, помоћи му кад и како можемо. Толерантно се не треба понашати само у школи, на послу или на неким битним местима, него и на улици, у продавници, па чак и кад смо сами у кући или било где. Што је човек толерантнији, то има и више друштва и много чега другог. Када би требало да се изабере неко за посао или нешто друго, сви би – наравно – изабрали неког ко се лепо понаша, ко се не свађа и не вређа друге.
Нико не треба да говори да је нетолерантан, неваспитан или безобразан, већ треба да се потруди да буде што бољи и искренији.

Далија Токовић, 8.3

 

 

Потрчао сам низ степенице у својој згради, те скочио на бициклу у бициклани. Журно сам се спустио поред степеница, па сам стао и окренуо се. Боже, како су градитељи од пре педесетак година били генијални, те направили ову косину по којој се моји другари и ја спуштамо и уживамо у брзини! Док сам посматрао зграду, комшиница је изгурала колица у којој се налазила њена стара бака, те ју је по истој косини спустила и одвела у шетњу. Схватио сам да неке ствари око нас нису направљене због дечачких лудорија, већ и због неких других, много хуманијих разлога. Косине по зградама, тројезични натписи, вишејезичне школе, регистрације на возилима различитих држава. Да, све то се догађа око мене, у мом граду. У том моменту сам постао поносан на све то и свестан шаренила света око себе. Људи различитих вера, нација, језика, физичког и здравственог стања – сви они су део нашег друштва. Сви имају иста права, жеље и могућности да нађу срећу у свом животу, те испуне своје снове. Да ли можемо сами? Не! Треба да се поштују различитости свих нас, да помажемо старијима али и онима који мисле да су „јачи“ и „бољи“. Треба да подстичемо толеранцију и чинимо да се сви око нас осећају сигурније и боље.

Давид Вујковић, 8.1

 

Толеранција представља позитивну особину човека, кроз коју он прихвата другачије мишљење, мишљење других људи.
То значи прихватање мишљења људи који не мисле исто као и ми, нису исте вере, пола, културе и религије. Да ли ће неко бити толерантан или не, пуно зависи и од његовог кућног васпитања, као и од тога да ли су према њему били толерантни, од околности у којима се налазио... Као што ми очекујемо да неко поштује и цени наш став и начин размишљања, тако и ми треба да се поставимо према другима који немају исто мишљење. Следимо паролу: „Понашај се према другим људима онако како би желео да се други људи понашају према теби.“ Ја себе сматрам релативно толерантном особом. Сматрам да смо сви ми другачији и да је самим тим логично да имамо другачије мишљење. Своје родитеље сматрам толерантнима, јер свако моје мишљење саслушају и, уколико не деле мишљење које имам ја, аргументују ми у чему бих могао да грешим.
Волео бих да је што више људи на овом свету толерантно, јер се на тај начин изражава поштовање.

Марко Кампош, 8.1

 

 

Толеранција је прихватање нечијег мишљења. Ако се нама не свиђа нечије мишљење, не треба да нападамо ту особу, јер свако може да има своје мишљење.
Сви смо понекада нетолерантни. Превише бурно реагујемо. Ако ми не бисмо желели да се неко према нама грозно обраћа, не би требало ни ми тако да се обраћамо према некоме. Треба да разумемо свачије мишљење и да прихватимо особе друге вере. Не треба да издвајамо особе из друштва и да правимо разлику међу људима. Где год да се налазимо, увек треба да будемо толерантни. У школи, на часу... Не треба да причамо, већ да слушамо шта наставници или ученици које наставник прозове кажу. Треба да пазимо на часу и да не говоримо ружне речи – на часу, а и уопште.
То што кажемо да треба да будемо толерантни не значи да не треба да имамо своје мишљење и да слушамо само оно што други кажу. Увек треба да нађемо заједничко решење да не би дошло до свађе.

Нина Б. Павковић, 8.1

 

 

Као дете, дуго нисам могао да разумем шта је толеранција. За мене је то био непознат појам.
Виђао сам многе ствари које ми се нису свиделе, али нисам знао шта је то. У школи сам видео да се појединци другачије односе према деци која су друге националности, боје коже или другачије говоре. Такође сам видео да исмевају децу и људе који имају говорне или физички мане, подсмевају се старијима или говоре ружно о старијима од себе. Исто тако, видео сам да слабије физички малтретирају или их исмевају. Мене су родитељи увек васпитали да се супротно од тога понашам. Учили су ме да увек покушам да разумем и да се ставим у положај онога кога исмевају. Такође сам научен да саслушам када неко говори, без обзира на то ако се не слажем са њим. Сматрам да сваки човек или дете, без обзира на разлике, има право на своје мишење или став. Ја нисам насилан и због тога не волим да слабијег дирају, и увек помажем. Свакодневно помажем инвалидима и старијим особама, на улици или у окружењу, и покушавам да их разумем.
Сматрам себе доста толерантном особом и поносан сам што сам васпитан у том духу.

Милан Петрић, 8.1

 

 

Толеранција је по мом мишљењу веома широк појам.
Толеранција мора да буде у породици, са другарима и другарицама, у школи, на послу - у било којем виду друштва. Толеранција је разумевање других људи, када прихватамо нечије размишљање и начин на који неко нешто ради. Толеранција се одликује поштовањем друге културе, друге вере и обичаја. Морамо да прихватимо друге људе, људе националних мањина, да немамо предрасуде према њима. Такође, морамо да прихватимо људе који имају неке проблеме или који су болесни - према њима треба да будемо што пажљивији. Мислим да учитељи и наставници треба да имају толеранције према ученицима, као и ученици према наставницима. У дружењу са другарима и другарицама треба да се разумемо, а не да причамо лоше о некоме.
Када би у целом свету владала толеранција, завладао би и мир.

Александра Павловић, 8.1

 

 

Често се питамо шта је толеранција и да ли смо довољно толерантни.
Толеранција је разумети друге и када смо различити, поштовати различитости и не наметати своје ставове. Не делити људе по националности, образовању, поштовати њихова мишљења иако нису као твоја. Не делити их по вероисповести, односно поштовати их по ономе што они јесу. Толеранција је кад поштујеш и оне које не разумеш. Толеранција је знак да си отворен за комуникацију. Праг толеранције није за све исти – поготово ако нам је неко јако близак. Према тој особи смо увек толерантнији. Треба бити толерантан према свима подједнако. Све чешће се реч толеранција спомиње и придаје јој се велика важност, али мало њих је заиста толерантно.
Толеранција не треба да буде само реч, треба је применити у нашем свакодневном животу.

Шејла Рабти, 8.1

 

 

Толеранција је поштовање и прихватање особа другачијих од нас.
Толеранција је када прихватимо особе друге вере, друге боје коже или особе које се на било који начин разликују од нас. Свако на овом свету је другачији и ако не научимо да то прихватимо, остаћемо сами, без пријатеља. Да нема толеранције, свет би био много другачији. Цела планета би водила неке беспотребне ратове. Толерантан човек има највише пријатеља и то не било каквих пријатеља – он има највише правих и искрених пријатеља, а прави пријатељи су једно од највећих богатстава која човек може да има.
Зато се ја увек трудим да будем толерантан, па чак и када неко није толерантан према мени.

 

 

У животу људи постоје правила, обавезе, закони и разне друге важне ствари. По мени, једна од најважнијих особина је толеранција.
Бити толерантан значи, на првом месту, поштовати друге. Када би се сви придржавали овога, никада не би било свађе и сукоба међу људима. Не делим људе по томе које су вере или националности, већ на добре и лоше. Придржавам се тога да се у друштву договарамо око било којих ствари и поштујем туђа мишљења. Пошто обожавам кошарку, жеља ми је да је увек играмо кад смо у школи на физичком, или напољу. Међутим, прихватам и игре које воле моји пријатељи, јер тако знам да се никада нећемо посвађати. Једном по моме, други  пут по њиховом. Не правимо разлике једни међу другима и тако знамо да смо толерантни.
Нажалост, ова добра и лепа особина није увек присутна код људи. Све је мање поштовања и лепог понашања. Треба да се трудимо, и то не само на овај дан. Треба да будемо толерантни сваки дан, бар помало.

Марин Г. Пеић, 8.1

 

 

Толеранција подразумева свесну одлуку да се поступи ненасилно и уздржано. И сами знате да смо сто пута чули, изговорили или прочитали ову реч.
Толеранција је појам из области друштва, културе или религије и представља сарадњу са особама које не мисле на исти начин, нису исте вере или се разликују по нечему другом. Толеранција значи разумевање верских и политичких разлика. У последње време ова реч се пречесто употребљава. Толеранција је добра људска особина. Она је део карактера сваке личности.  Потребно је развијати висок праг толеранције. Да ли ће неко бити толерантан или не, не зависи само од његове личности. Зависи и од васпитања, од средине у којој живи и од многих других ствари. Да ли је криво друштво што има више нетолеранције од толеранције? Да ли је крива држава? Религије? Ко је крив? Или је крива људска потреба да на некоме искали бес и мржњу? Толеранција је део културе, разумевање и прихватање другачијих ставова.
Ретки су примери толеранције. У мом окружењу, на срећу, познајем толерантне људе. Али и оне који то нису.

Јована Видаковић, 8.3